Ceo život u ljudskoj kosi

GEOHEMIJA
Kap vode koju ste srknuli ostavila je svoj otisak u kosi, na osnovu kojeg može da se dočara vaš dotadašnji život i kretanje. Nagoveštaji tragova izotopa svega što smo pojeli i popili nalaze se u kostima, noktima i kosi.

Vi ste to što jedete i pijete, objašnjava geomičar Ture Serling sa Univerziteta Juta u Solt Lejk Sitiju (SAD), čiji je članak sa ekologom Džimom Ehleringerom nedavno objavio ugledni časopis „Spisi Nacionalne akademije nauka”.

Ispitivanjem zaostalih kostiju na arheološkim nalazištima na svetlo dana izranja gde je pokopani godinama prebivao i odakle je stigao na svoje konačno odredište. Kosa je zanimljivija, zato što polagano raste, pa se iz nekoliko santimetara vlasi svašta sazna – cela geografska istorija vlasnika. Čovečje vlakno, osim što narasta postepeno, nikad se ne menja kada jednom izraste!

U nečijem kosmatom pokrivaču glave možete naći većinu nevidljivih naslaga zaostalih iz višegodišnjih padavina, sačuvanih u izotopskom potpisu. Teži izotopi kao što je deuterijum (vodonik s jednim neutronom viška) i kiseonik-18 (s dva), u suštini, pre ostalih se izliju iz kišnih oblaka, zato što se lakše zgušnjavaju s vodenom parom (kondenzacija). I zato ih blizu obale ima znatno više nego u unutrašnjosti.

Voda na nekom području je prvi sastojak koji unesemo u telo, uključujući svakojake napitke i osvežavajuća pića. Ljudi u današnje vreme sve češće jedu istovetnu hranu putujući s kraja na kraj sveta, no piju vodu koja je utisnuta u svačijoj kosi. Dvojica naučnika su pokupili odsečene pramenove iz 65 iz berbernica u 18 saveznih država (za mesec dana produži se santimetar) i uporedili srazmeru vodonika i kiseonika sa iskonskom tečnošću koju pijemo uzetu s 431 mesta. I otkrili su da se iznosi izotopa poklapaju s vodenim uzorcima.

Na kraju su iscrtali kartu rasprostiranja deuterijuma i kiseonika-18 na kojoj su različito obojili zabeležene postotke jednog i drugog gasa: u Teksasu i na Floridi su izmerili – najveće, što objašnjavaju velikom toplotom i blizinom mora. A da bi dočarali skorašnje kretanje izvesnog čoveka, iseckali su mu jednu vlas i obznanili da je skoro pristigao iz Pekinga (Kina) u Solt Lejk Siti. Novo stanivšte ostaviće mu beleg u kosi tek posle tri meseca boravka.

Postupak je korišćen u protekle dve godine u Juti, Vajomingu i Montani za potvrdu da li žrtva umorstva u tom razdoblju nekuda putovala. Iako je gotovo neizvodljivo tačno odrediti pravo boravište, lako se isključuju ostala ili potvrđuje kuda je dotična osoba odlazila.

Naučnicima preostaje da mnoštvo zavrzlama odstrane da bi naposletku imali u rukama pouzdanu alatku kojom će, čak i na temelju pojedinačne ishrane, ustanoviti odnos ključnih izotopa. I ovde se, međutim, isprečuje nova zapreka, a to je da razdvoje biljojedi od mesojeda, upozorava Robert Hedžiz sa Univerziteta Oksford (Velika Britanija).

I sam Džim Ehleringer je saglasan da procena na osnovu “svetskog supermarketa” ne bi izdržala dodatna proučavanja. On je svojevremeno osmislio način da se – prema iznosu uglja, azota i izotopa kiseonika i vodonika u biljkama koke i maka iz vode i tla u nekom kraju – razoktrije da li je odatle prispela tajna pošiljka kokaina ili heroina. Na isti način je izučavao lažne novčanice od sto dolara tragajući za dva izotopa u pamuku od kojeg se izrađuju.

A Ture Serling, koji je rukovodio istraživačkim poduhvatom, nameran je da nova saznanja upotrebi u praćenju seobe životinja – slonovska dlaka, na primer, sačuva najmanje dve poslednje godine u životu ove životinje.