Цео живот у људској коси

ГЕОХЕМИЈА
Кап воде коју сте сркнули оставила је свој отисак у коси, на основу којег може да се дочара ваш дотадашњи живот и кретање. Наговештаји трагова изотопа свега што смо појели и попили налазе се у костима, ноктима и коси.

Ви сте то што једете и пијете, објашњава геомичар Туре Серлинг са Универзитета Јута у Солт Лејк Ситију (САД), чији је чланак са екологом Џимом Ехлерингером недавно објавио угледни часопис „Списи Националне академије наука”.

Испитивањем заосталих костију на археолошким налазиштима на светло дана израња где је покопани годинама пребивао и одакле је стигао на своје коначно одредиште. Коса је занимљивија, зато што полагано расте, па се из неколико сантиметара власи свашта сазна – цела географска историја власника. Човечје влакно, осим што нараста постепено, никад се не мења када једном израсте!

У нечијем косматом покривачу главе можете наћи већину невидљивих наслага заосталих из вишегодишњих падавина, сачуваних у изотопском потпису. Тежи изотопи као што је деутеријум (водоник с једним неутроном вишка) и кисеоник-18 (с два), у суштини, пре осталих се излију из кишних облака, зато што се лакше згушњавају с воденом паром (кондензација). И зато их близу обале има знатно више него у унутрашњости.

Вода на неком подручју је први састојак који унесемо у тело, укључујући свакојаке напитке и освежавајућа пића. Људи у данашње време све чешће једу истоветну храну путујући с краја на крај света, но пију воду која је утиснута у свачијој коси. Двојица научника су покупили одсечене праменове из 65 из берберница у 18 савезних држава (за месец дана продужи се сантиметар) и упоредили сразмеру водоника и кисеоника са исконском течношћу коју пијемо узету с 431 места. И открили су да се износи изотопа поклапају с воденим узорцима.

На крају су исцртали карту распростирања деутеријума и кисеоника-18 на којој су различито обојили забележене постотке једног и другог гаса: у Тексасу и на Флориди су измерили – највеће, што објашњавају великом топлотом и близином мора. А да би дочарали скорашње кретање извесног човека, исецкали су му једну влас и обзнанили да је скоро пристигао из Пекинга (Кина) у Солт Лејк Сити. Ново станивште оставиће му белег у коси тек после три месеца боравка.

Поступак је коришћен у протекле две године у Јути, Вајомингу и Монтани за потврду да ли жртва уморства у том раздобљу некуда путовала. Иако је готово неизводљиво тачно одредити право боравиште, лако се искључују остала или потврђује куда је дотична особа одлазила.

Научницима преостаје да мноштво заврзлама одстране да би напослетку имали у рукама поуздану алатку којом ће, чак и на темељу појединачне исхране, установити однос кључних изотопа. И овде се, међутим, испречује нова запрека, а то је да раздвоје биљоједи од месоједа, упозорава Роберт Хеџиз са Универзитета Оксфорд (Велика Британија).

И сам Џим Ехлерингер је сагласан да процена на основу “светског супермаркета” не би издржала додатна проучавања. Он је својевремено осмислио начин да се – према износу угља, азота и изотопа кисеоника и водоника у биљкама коке и мака из воде и тла у неком крају – разоктрије да ли је одатле приспела тајна пошиљка кокаина или хероина. На исти начин је изучавао лажне новчанице од сто долара трагајући за два изотопа у памуку од којег се израђују.

А Туре Серлинг, који је руководио истраживачким подухватом, намеран је да нова сазнања употреби у праћењу сеобе животиња – слоновска длака, на пример, сачува најмање две последње године у животу ове животиње.