Grejson Peri u banjalučkom muzeju

Stva­ra­ju­ći lik Ti­ma, Grej­son Pe­ri za­pra­vo od­ra­ža­va se­ri­ju sli­ka iz 18. ve­ka pod na­zi­vom „Ži­vot raz­vrat­ni­ka”, ko­ju je kre­i­rao en­gle­ski sli­kar Vi­li­jam Ho­gart. Tih osam sli­ka iz Ho­gar­to­vog ci­klu­sa – či­ji su prin­to­vi uz 20 fak­si­mi­la i tri do­ku­men­tar­na fil­ma, sa­stav­ni deo Pe­ri­je­ve iz­lo­žbe – na­i­me, pri­ča­ju o mla­di­ću ko­ji na­kon što od oca tvr­di­ce na­sle­di bo­gat­stvo kre­će pu­tem po­ro­ka i sa­mo­u­ni­šte­nja. To je Pe­ri­ju po­slu­ži­lo kao in­spi­ra­ci­ja za „Ta­šti­nu ma­lih raz­li­ka”.    

Pr­ve dve Pe­ri­je­ve ta­pi­se­ri­je fo­ku­si­ra­ju se na ukus bri­tan­ske rad­nič­ke kla­se, dru­ge dve na ukus sred­nje kla­se, a pe­ta i še­sta na ukus vi­ših kla­sa.

Ta­pi­se­ri­je su bo­ga­te sa­dr­ža­jem, de­ta­lji­ma i bo­jom i pri­ka­zu­ju mno­ge eks­cen­trič­no­sti i je­din­stve­no­sti ko­je se ve­zu­ju za ži­vot u Bri­ta­ni­ji, od di­zaj­na en­te­ri­je­ra do bri­tan­ske ku­hi­nje, po­li­tič­kih pro­te­sta i tra­če­va o ži­vo­ti­ma po­zna­tih lič­no­sti. Kom­po­zi­ci­ja sva­ke od ta­pi­se­ri­ja do­ne­kle pod­se­ća na de­la ra­ne re­ne­san­se. 

„Ko­ri­ste­ći tra­di­ci­o­nal­ne me­to­de i osvr­ću­ći se na slav­ne mo­men­te u isto­ri­ji umet­no­sti, Pe­ri uz­di­že mo­der­na dru­štva i sva­ko­dnev­no nas pod­sti­če da po­sma­tra­mo svet oko se­be na dru­ga­či­ji na­čin”, opi­sa­la je iz­lo­žbu Ge­ma Ho­ling­ton, glo­bal­na di­rek­to­ri­ca za iz­lo­žbe Bri­tiš ka­un­si­la. 

Pe­ri je je­dan od naj­po­zna­ti­jih bri­tan­skih sa­vre­me­nih umet­ni­ka svo­je ge­ne­ra­ci­je, pre­po­zna­tljiv po ke­ra­mi­ci, skulp­tu­ra­ma, cr­te­ži­ma, gra­fi­ka­ma i ta­pi­se­ri­ja­ma, ka­ko bi is­tra­žio svo­ju fa­sci­na­ci­ju sa­vre­me­nim dru­štve­nim pi­ta­nji­ma i če­sto pro­vo­ka­tiv­nim te­ma­ma kao što su re­li­gi­ja, pol, po­li­ti­ka, kla­se i iden­ti­tet. Pre­po­zna­tljiv je i po ne­kon­ven­ci­o­nal­nom rod­nom iden­ti­te­tu i eks­cen­trič­nom, žen­skom al­ter egu Kler. Umet­nik ži­vi i ra­di u Lon­do­nu, do­bit­nik je pre­sti­žne Tar­ne­ro­ve na­gra­de za 2003. go­di­nu ko­ju je pre­u­zeo ob­u­čen kao že­na. Ko­ri­sti is­ku­stva na­rod­ne umet­no­sti i tra­di­ci­o­nal­nih za­na­ta u re­a­li­za­ci­ji iz­ra­zi­to de­ko­ra­tiv­nih ra­do­va in­ti­mi­stič­ke sa­dr­ži­ne, na­ru­ša­va­ju­ći če­sto eli­ti­stič­ke po­de­le unu­tar aka­dem­ske umet­nič­ke sce­ne i či­ne­ći je otvo­re­ni­jom za eks­pe­ri­men­te. 

Pe­ri je ju­če odr­žao pre­da­va­nje u ba­nja­luč­kom Kul­tur­nom cen­tru Ban­ski dvor, a po­seb­nost ba­nja­luč­ke iz­lo­žbe u od­no­su na tur­ne­ju po gra­do­vi­ma – No­vom Sa­du, Pri­šti­ni, Sa­ra­je­vu i Ti­ra­ni – je­ste ta što je otva­ra­nju pri­su­stvo­vao i sam umet­nik. Do­bit­nik Tar­ne­ro­ve na­gra­de za 2003. pr­vi put iz­la­že na ovim pro­sto­ri­ma.  

Pe­ri je još jed­no ve­li­ko ime iz sve­ta umet­no­sti či­ja iz­lo­žba iza­zi­va ve­li­ko in­te­re­so­va­nje, na­kon što je pro­šlo­go­di­šnjom iz­lo­žbom „No­va re­li­gi­ja” De­mi­ja­na Her­sta MSU RS imao naj­ve­ću po­se­tu od osni­va­nja.