Zabrinjavajuće stanje kulturne baštine
Dve važne aktivnosti obojiće naredna četiri meseca, ali i narednu godinu kada je u pitanju Srpska akademija nauka i umetnosti – reč je o ciklusu izbora za nove članove ove institucije, koji će biti pokrenut 31. oktobra 2017, a okončaće se izbornom skupštinom u novembru 2018. i projektu osnivanja Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, za koje se očekuje da će početi sa radom polovinom 2018. Kako je najavio predsednik SANU Vladimir Kostić, u ovom trenutku najvažnije će biti privesti kraju prvu od tri faze realizacije procesa digitalizacije umetničke, naučne, istorijske i kulturne baštine, što podrazumeva okončanje radova na adaptaciji prostora arhiva i centra (500 kvadrata, dva nivoa, ugao ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića) i nabavku opreme.
– Obezbeđena su i sredstva iz budžeta od dva miliona evra, gradilište se otvara 15. septembra. Ono što nas je posebno motivisalo na stvaranje ovakvog arhiva i centra koji će, nadamo se, umrežiti i druge institucije naše zemlje i njihovu baštinu i biti stecište digitalizovanih sadržaja, jeste to što smo se uverili da su neka od dokumenata nulte vrednosti, koja se čuvaju u našem arhivu, počela da propadaju, da menjaju boju. Decenijama isijavamo neodgovornost prema pisanim dokumentima, uslovi u kojima se oni čuvaju su često neadekvatni – istakao je Kostić, dodajući da je diplomatska prepiska periodu od 1903. do 1914. godine digitalizovana, a da je u toku rad na drugim dokumentima, kao što su Novine serbske, fotografska ostavština Riste Marjanovića.
Aleksandar Kostić, dopisni član SANU i kopredsednik Odbora za osnivanje ovog arhiva i centra, istakao je da je stanje kulturne baštine alarmantno.
– Digitalizacija je način njegove konzervacije, ali i promocije. Postavljanje temelja ove strateški važne institucije ozbiljan je posao, koji neće početi velikim koracima, već malim, a njihov cilj biće baždarenje standarda i postavljanje pravnog okvira da se na ta pitanja više ne bismo vraćali – rekao je Kostić.
Prema rečima Radoslava Zelenovića, kopredsednika Odbora za osnivanje, najdelikatniji deo posla je bilo okončanje tendera, a to je završeno i odabran je izvođač radova.
– Reč je o zahtevnom poslu, ponekad je adaptacija komplikovanija od zidanja novog objekta, ali su taj korak opredelili prostor koji smo dobili, njegove mogućnosti i samo mesto, koje je vrlo atraktivno. Najvažnije je da će sve digitalizovano biti dostupno javnosti u najboljoj formi – najavio je Zelenović.
Do kraja godine u SANU će biti realizovano 79 programa, 20 naučnih skupova i predavanja, 11 međunarodnog karaktera, a biće obeleženi i važni jubileji. Među njima su 175-godišnjica rođenja političara i diplomate Stojana Novakovića, 125-godišnjica rođenja pisca Ive Andrića, 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog. Putujuća izložba „Likovni umetnici adakemici”, koja predstavlja Umetničku zbirku SANU, biće otvorena 14. septembra u Galeriji RTS-a, od 27. septembra u Galeriji SANU pred publikom će biti postavka koja će prestaviti srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji, njegov identitet, značaj i ugroženost. Simfonijskim koncertom u Galeriji SANU 4. decembra podsetićemo se tri srpska velika kompozitora – Petra Stojanovića, Rudolfa Bručija i Aleksandra Obradovića.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
