Osam decenija Beogradskog sajma

Povodom osam decenija postojanja, Beogradski sajam obeležio je juče rođendan svečano na Savskoj promenadi. Na šetalištu je potavljena i izložba slika koja će posetioce povesti kroz istoriju Sajma od davne 1937. pa sve do danas. Mnoge znamenite ličnosti posetile su kompleks nekada na levoj, a sada na desnoj strani Save, a o tome svedoče i slike koje krase Sava promenadu.

Danka Selić, generalni direktor Beogradskog sajma, istakla da je u pitanju veliki jubilej koji obeležava ova institucija, ali i da je menadžment ovog preduzeća uradio mnogo u proteklom periodu kako bi instituciji vratio staru slavu.

– Urađeni su novi pešački prolaz i nove info-table, i doneta odluka o rekonstrukciji hala 7, 8 i 9, koje će biti vraćene izvornoj nameni, konferencijskim i izlagačkim potrebama – rekla je Selićeva i dodala da je Sajam prošle godine realizovao 40 manifestacija, a da se sajamskim kalendarom u ovoj godini predviđa organizacija 48 događaja.

Preduzeće je uradilo i stručnu analizu sa Ekonomskim institutom iz Beograda o uticaju poslovanja Beogradskog sajma na Beograd i Srbiju.

– Analiza nam je pokazala da se svaki evro zarađen pod kupolama Sajma umnožava dva do tri puta samo u toku trajanja manifestacije, odnosno osam puta posle završetka. Ukupna vrednost prodate robe i usluga na Sajmu prošle sezone bila je 12,7 milijardi dinara – istakla je direktorka preduzeća u Bulevaru vojvode Mišića. Kako kaže, plan je da se ta cifra nadmaši jer ekonomski pokazatelji te institucije u prvih šest meseci govore da je to moguće.

Beogradski sajam je povodom osam decenija rada Osnovnoj školi „Dobrinka Bogdanović” u selu Strelac u Babušnici uručio donaciju od 500.000 dinara za kupovinu automobila za prevoz dece iz udaljenih područja.

Spor o vlasništvu prekinuo privatizaciju

– Proces privatizacije Sajma trenutno je u prekidu dok se ne odluči o vlasništvu – izjavila je juče Danka Selić na proslavi 80. rođendana ovog preduzeća i dodala da dok se ne reši spor sa državom o vlasništvu Beogradski sajam neće moći da bude privatizovan. Ona je istakla da postoje investitori koji su zainteresovani za kupovinu preduzeća na desnoj obali Save.

– Još se nije pojavio kupac koji bi uložio onoliko novca koliko mislimo da Sajam zaista vredi – rekla je direktorka i istakla da postoji procena vrednosti tog preduzeća i da je ona „velika”.

Njegova vrednost, kaže ona, nije samo u izložbenim halama, već i u položaju Beograda kao regionalnog centra, ali i – lokaciji. Kada se bude odlučivalo o privatizaciji Sajma, želja uprave je da se zadrži koncept osnovnog poslovanja preduzeća, ali i da potencijalni investitor uloži pre svega u infrastrukturu. Sajam se, kako je navela Selićeva, ne finansira iz budžeta i uspeva da sopstvenim novcem održava objekte i unapređuje poslovanje.