Осам деценија Београдског сајма

Поводом осам деценија постојања, Београдски сајам обележио је јуче рођендан свечано на Савској променади. На шеталишту је потављена и изложба слика која ће посетиоце повести кроз историју Сајма од давне 1937. па све до данас. Многе знамените личности посетиле су комплекс некада на левој, а сада на десној страни Саве, а о томе сведоче и слике које красе Сава променаду.

Данка Селић, генерални директор Београдског сајма, истакла да је у питању велики јубилеј који обележава ова институција, али и да је менаџмент овог предузећа урадио много у протеклом периоду како би институцији вратио стару славу.

– Урађени су нови пешачки пролаз и нове инфо-табле, и донета одлука о реконструкцији хала 7, 8 и 9, које ће бити враћене изворној намени, конференцијским и излагачким потребама – рекла је Селићева и додала да је Сајам прошле године реализовао 40 манифестација, а да се сајамским календаром у овој години предвиђа организација 48 догађаја.

Предузеће је урадило и стручну анализу са Економским институтом из Београда о утицају пословања Београдског сајма на Београд и Србију.

– Анализа нам је показала да се сваки евро зарађен под куполама Сајма умножава два до три пута само у току трајања манифестације, односно осам пута после завршетка. Укупна вредност продате робе и услуга на Сајму прошле сезоне била је 12,7 милијарди динара – истакла је директорка предузећа у Булевару војводе Мишића. Како каже, план је да се та цифра надмаши јер економски показатељи те институције у првих шест месеци говоре да је то могуће.

Београдски сајам је поводом осам деценија рада Основној школи „Добринка Богдановић” у селу Стрелац у Бабушници уручио донацију од 500.000 динара за куповину аутомобила за превоз деце из удаљених подручја.

Спор о власништву прекинуо приватизацију

– Процес приватизације Сајма тренутно је у прекиду док се не одлучи о власништву – изјавила је јуче Данка Селић на прослави 80. рођендана овог предузећа и додала да док се не реши спор са државом о власништву Београдски сајам неће моћи да буде приватизован. Она је истакла да постоје инвеститори који су заинтересовани за куповину предузећа на десној обали Саве.

– Још се није појавио купац који би уложио онолико новца колико мислимо да Сајам заиста вреди – рекла је директорка и истакла да постоји процена вредности тог предузећа и да је она „велика”.

Његова вредност, каже она, није само у изложбеним халама, већ и у положају Београда као регионалног центра, али и – локацији. Када се буде одлучивало о приватизацији Сајма, жеља управе је да се задржи концепт основног пословања предузећа, али и да потенцијални инвеститор уложи пре свега у инфраструктуру. Сајам се, како је навела Селићева, не финансира из буџета и успева да сопственим новцем одржава објекте и унапређује пословање.