Med „K plus” pao na ukusu, mirisu i boji

Na pitanje šta ovakvi rezultati ukazuju i koji su sledeći koraci inspekcije, Ivanjac kaže da je ovo bilo dovoljno da se med povuče sa tržišta. Takođe, izdat je i nalog za vanrednu kontrolu pogona proizvođača „Aza” iz Ledinaca.

– Ovakvi  rezultati upućuju na nešto, ali to moramo da dokažemo. Kad to kažem, mislim na mogućnost da se u ovom proizvodu možda nalazi, recimo, glukozno-fruktozni sirup uz med – kaže Ivanjac i dodaje da će se o detaljima kontrole znati više krajem ove nedelje. Na pitanje da li će kontrolisati i druge trgovinske lance, budući da ovaj proizvođač i za ostale pakuje med, naša sagovornica kaže da je to sigurno ali tek pošto inspektori utvrde sa kojim distributerima je ta firma sarađivala i kome je prodavala med pod istim lotom (partiji).

– Suština je da smo ušli u proizvodnju. To je važno jer je reč o zaista velikom proizvođaču i prodavcu meda koji snabdeva i druge trgovine – ističe naša sagovornica.

Ona napominje da su načini falsifikovanja meda toliko razvijeni da je praktično nemoguće do kraja to rasvetliti. Ali postoje takozvani glukozno-fruktozni indeksi koji ukazuju na prisustvo nedozvoljenih šećera u medu. To upućuje da se proizvod ne može zvati medom jer, po pravilniku, on ne može imati nikakve dodatke.

U ovom slučaju, niska cena meda u „Ideji” bila je povod za prijavu inspekciji. Podsećamo, ovaj trgovac je na akciji jednu teglu nudio za 569 dinara a drugu za 171 dinar, tvrdeći da je ušteda za kupce 70 odsto. Načelnica veterinarske inspekcije kaže da, prema njihovom dosadašnjem iskustvu, obično to i bude razlog za sumnju. Potrošači koji nisu upoznati vode se cenom i ne gledaju šta kupuju. Ali med na tržištu košta od 800 do 1.200 dinara i jasno je da nešto nije logično, kada se nudi po tako niskoj ceni.

Našoj redakciji juče se javi i direktor „Aze” Zoran Đurđevac koji tvrdi da je njihov med prirodan i da za to imaju dokaze laboratorije „Intertek” iz Bremena. Kako ističe, „Ideja” je na tržište izašla sa „jako niskom cenom koja je iziritirala domaće pčelare” pa su krenuli u kampanju protiv „Aze”.

– Ne ulazim u računicu „Ideje”, to je njihova poslovna politika. U poslednja četiri meseca imali smo 21 inspekcijsku kontrolu zbog različitih prijava i ništa nam nije zamereno, a posebno ne da prodajemo falsifikate. Ovaj rezultat senzorske analize, koji smo dobili, i u kome se tvrdi da je naš med previše sladak i nesvojstvenog ukusa ne dokazuje ništa. Utvrđeno je da je po fizičko-hemijskim svojstvima i zdravstveno ispravan – tvrdi Đurđevac i dodaje da će zahtevati novu analizu na parametre koji ukazuju da li je med prirodan ili ne, odnosno njegovo poreklo. On kaže da godinama posluje sa domaćim trgovcima i sarađuje sa 800 pčelara u Srbiji.

 „Ideja” se juče nije oglašavala povodom ovog slučaja, ali prema nezvaničnim informacijama sav sporni med povučen je iz njihovih prodavnica.

Dozvoljen i med sa „dodacima”

Poznavaoci prilika na tržištu meda kažu da je važeći Pravilnik o kvalitetu meda loš, da je nova verzija urađena u martu ali da i pored toga nije usvojen. Propisi omogućavaju da se na tržište stavi proizvod pod nazivom „med sa dodacima”, u njemu je, recimo, 60 odsto meda i 40 odsto najčešće glukozno-fruktoznog kukuruznog sirupa.

Po izgledu, on je potpuno isti kao čisti med, ali neuporedivo lošijeg kvaliteta i na taj način su potrošači dovedeni u zabludu. Često njegova cena i nije niža od pravog meda.