Kinezi hoće „Er Berlin”

Neformalnim revoltom piloti su zapravo pokušali da skrenu pažnju da poslovodstvo u potrazi za najboljom ponudom, koja će biti saopštena 21. septembra, zapravo ne brine o radnicima koji se plaše da će na kraju završiti u „Lufthanzinoj” niskotarifnoj kompaniji „Jurovings” u kojoj će raditi za značajno niže plate i imati niži status u hijerarhiji.

Dok nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint apeluje na pilote da usred traženja kupca „pokažu zdrav razum”, čini se da je njegov, i razum ostalih ministara u vladi Angele Merkel, usmeren na to kako da zdrav deo kompanije, čiji dugovi prevazilaze 1,2 milijarde evra, ostane u nemačkim rukama, pošto je „Etihad” odbio da je novim finansijskim injekcijama održava u životu.

U trku za „Er Berlin”, kako je saznao nemački tabloid „Bild”, uključili su se i Kinezi. Kineska kompanija „Link global”, koja inače upravlja aerodromom Parhim na severoistoku Nemačke, poslala je pismo o namerama da preuzme „Er Berlin” a procenjuje se da predlažu da ova avio-kompanija svoju bazu preseli na aerodrom kojim oni upravljaju kako bi lakše ostvarili uspeh na oba projekta.

Nemački mediji ističu da nekadašnji vozač Formule 1 Niki Lauda želi da od celog „Er Berlina” otkupi samo austrijsku avio-kompaniju „Niki”, koju je on osnovao a 2011. prodao nemačkom konkurentu. Prema pisanju „Špigla”, kao kupac cele kompanije pojavio se bivši šef energetskog koncerna EnBV Uc Klasen, koji obećava da će dovesti bogate „strane ulagače sa kojima je prijatelj” i da će „sačuvati radna mesta koliko god je moguće”. I berlinski poslovni čovek Aleksander Škora smatra se zainteresovanim da „Er Berlin” kupi sa konzorcijumom izraelskih, kanadskih i američkih ulagača.

Kao potencijalni kupac navodi se i berlinska logistička kompanija „Cajtfraht”, ali i bavarski bogataš Hans Rudolf Verl, koji nudi pola milijarde evra, pri čemu bi njegova kompanija „Intro” odmah platila 50 miliona evra, a preostalih 450 miliona evra u ratama „u zavisnosti od performansi”. Verl je pilot i već dugo je u avio-biznisu, pri čemu je sa 27 godina osnovao regionalnu avio-kompaniju koju je 18 godina kasnije potom prodao „Jurovingsu”. Šira nemačka javnost je za njega prvi put čula kada je 2003. od „Britiš ervejza” kupio avio-kompaniju „Dojče BA” za simboličan jedan evro da bi je posle tri godine prodao „Er Berlinu” za 120 miliona evra.

Uprkos sve većem broju ponuđača, u avijatičarskim kuloarima uveliko se priča o tome kako se zapravo sve šteluje tako da „Lufthanza” uzme najveći deo onog što je najvrednije u „Er Berlinu” – flota, slotovi (vremena letova), piloti i kabinsko osoblje. Ostalo što ne može da kupi, jer bi bila optužena za stvaranje monopola, podelili bi britanski niskotarifni avio-prevoznik „Izidžet” i nemački „Kondor”, koji je u vlasništvu putne agencije „Tomas Kuk”. Prema rečima insajdera, „Lufthanza” želi da kupi najmanje 70 od ukupno 144 letelice „Er Berlina”, ali i njenu kompaniju „Niki”, pri čemu bi sve te avione i posadu prebacila u svoj „Jurovings”.

Sumnje da je stečaj „Er Berlina” insceniran buknule su kada je nemačka vlada, odmah po pokretanju stečaja, pozajmila 150 miliona evra ovoj kompaniji kako bi pregurala tri meseca. Iako je poslovično sumnjičava prema ovim vrstama pomoći, naročito kada su u pitanju male članice EU ili kandidati za članstvo poput Srbije, Evropska komisija je za samo nekoliko dana dala „zeleno svetlo” Berlinu za ovu vrstu pomoći, istakavši da će ona „omogućiti postepeno zatvaranje nesolventnog `Er Berlina` bez prevelikog narušavanja konkurencije”, kao i da će pomoći da se zaštite interesi putnika.

To obrazloženje je samo razljutilo rukovodstvo irske niskobudžetne avio-kompanije „Rajaner”, koja se nadležnim regulatornim telima žalila, smatrajući da iza održanja „Er Berlina” stoji „očigledna zavera” nemačke vlade, „Lufthanze” i „Er Berlina” u cilju rasparčavanja imovine ovog avio-prevoznika, a uz potpuno ignorisanje konkurenata i pravila o državnoj pomoći. Izvršni direktor „Rajanera” Majkl Oleri istakao je da će preuzimanjem „Er Berlina” udeo „Lufthanze” na tržištu biti povećan sa 68 na 95 odsto, što će rezultirati višim cenama karata za nemačke putnike.

Nemačko ministarstvo ekonomije odbacilo je ove optužbe, ističući da će „Er Berlin” morati da vrati pozajmicu. Ipak, žalbe su stigle i od Nikija Laude, koji je za „Kronen cajtung” upozorio da želja „Lufthanze” da preuzme flotu „Nikija” može da dovede do monopola na austrijskom tržištu, budući da nemački gigant već poseduje „Ostrijan erlajns”.

„Monopol `Lufthanze` bio bi katastrofa”, rekao je on. „Niko više ne bi kupovao karte `Er Berlina` ili `Nikija`”.

I dok se mnogi žale, finansijski direktor „Lufthanze” Ulrik Svenson smatra da je pad „Er Berlina” zapravo dobar jer se tržište ukrupnjava, baš kao što se to desilo u SAD gde se broj velikih avio-prevoznika proteklih godina smanjio sa devet na četiri.

„Ukoliko vidite šta se dogodilo u SAD, morate da zaključite da je to mnogo pomoglo ovom sektoru”, kaže Svenson i dodaje da zbog toga smatra da aktuelna dešavanja u Evropi imaju i pozitivan predznak.

Bankrotom „Er Berlina” i „Alitalije” (kojima je upravljao „Etihad” koji je suvlasnik i „Er Srbija”) kao i posrtanjem drugih evropskih avio-kompanija, zapravo se utire put ka stvaranju tržišta u kojem će se boriti pet avio-giganata: „Lufthanza”, IAG („Britiš ervejz” i „Iberija”), „Er Frans-KLM” i niskobudžetne kompanije „Rajaner” i „Izidžet”. Svi ostali uglavnom nacionalni avio-prevoznici, kao to su: SAS, TAP, LOT, „Er Malta”, „Finer”, „Čeh erlajnz” ili „Lukser”, zapravo su samo kandidati za preuzimanje od velike petorke.