Кинези хоће „Ер Берлин”

Неформалним револтом пилоти су заправо покушали да скрену пажњу да пословодство у потрази за најбољом понудом, која ће бити саопштена 21. септембра, заправо не брине о радницима који се плаше да ће на крају завршити у „Луфтханзиној” нискотарифној компанији „Јуровингс” у којој ће радити за значајно ниже плате и имати нижи статус у хијерархији.

Док немачки министар саобраћаја Александер Добринт апелује на пилоте да усред тражења купца „покажу здрав разум”, чини се да је његов, и разум осталих министара у влади Ангеле Меркел, усмерен на то како да здрав део компаније, чији дугови превазилазе 1,2 милијарде евра, остане у немачким рукама, пошто је „Етихад” одбио да је новим финансијским инјекцијама одржава у животу.

У трку за „Ер Берлин”, како је сазнао немачки таблоид „Билд”, укључили су се и Кинези. Кинеска компанија „Линк глобал”, која иначе управља аеродромом Пархим на североистоку Немачке, послала је писмо о намерама да преузме „Ер Берлин” а процењује се да предлажу да ова авио-компанија своју базу пресели на аеродром којим они управљају како би лакше остварили успех на оба пројекта.

Немачки медији истичу да некадашњи возач Формуле 1 Ники Лауда жели да од целог „Ер Берлина” откупи само аустријску авио-компанију „Ники”, коју је он основао а 2011. продао немачком конкуренту. Према писању „Шпигла”, као купац целе компаније појавио се бивши шеф енергетског концерна ЕнБВ Уц Класен, који обећава да ће довести богате „стране улагаче са којима је пријатељ” и да ће „сачувати радна места колико год је могуће”. И берлински пословни човек Александер Шкора сматра се заинтересованим да „Ер Берлин” купи са конзорцијумом израелских, канадских и америчких улагача.

Као потенцијални купац наводи се и берлинска логистичка компанија „Цајтфрахт”, али и баварски богаташ Ханс Рудолф Верл, који нуди пола милијарде евра, при чему би његова компанија „Интро” одмах платила 50 милиона евра, а преосталих 450 милиона евра у ратама „у зависности од перформанси”. Верл је пилот и већ дуго је у авио-бизнису, при чему је са 27 година основао регионалну авио-компанију коју је 18 година касније потом продао „Јуровингсу”. Шира немачка јавност је за њега први пут чула када је 2003. од „Бритиш ервејза” купио авио-компанију „Дојче БА” за симболичан један евро да би је после три године продао „Ер Берлину” за 120 милиона евра.

Упркос све већем броју понуђача, у авијатичарским кулоарима увелико се прича о томе како се заправо све штелује тако да „Луфтханза” узме највећи део оног што је највредније у „Ер Берлину” – флота, слотови (времена летова), пилоти и кабинско особље. Остало што не може да купи, јер би била оптужена за стварање монопола, поделили би британски нискотарифни авио-превозник „Изиџет” и немачки „Кондор”, који је у власништву путне агенције „Томас Кук”. Према речима инсајдера, „Луфтханза” жели да купи најмање 70 од укупно 144 летелице „Ер Берлина”, али и њену компанију „Ники”, при чему би све те авионе и посаду пребацила у свој „Јуровингс”.

Сумње да је стечај „Ер Берлина” инсцениран букнуле су када је немачка влада, одмах по покретању стечаја, позајмила 150 милиона евра овој компанији како би прегурала три месеца. Иако је пословично сумњичава према овим врстама помоћи, нарочито када су у питању мале чланице ЕУ или кандидати за чланство попут Србије, Европска комисија је за само неколико дана дала „зелено светло” Берлину за ову врсту помоћи, истакавши да ће она „омогућити постепено затварање несолвентног `Ер Берлина` без превеликог нарушавања конкуренције”, као и да ће помоћи да се заштите интереси путника.

То образложење је само разљутило руководство ирске нискобуџетне авио-компаније „Рајанер”, која се надлежним регулаторним телима жалила, сматрајући да иза одржања „Ер Берлина” стоји „очигледна завера” немачке владе, „Луфтханзе” и „Ер Берлина” у циљу распарчавања имовине овог авио-превозника, а уз потпуно игнорисање конкурената и правила о државној помоћи. Извршни директор „Рајанера” Мајкл Олери истакао је да ће преузимањем „Ер Берлина” удео „Луфтханзе” на тржишту бити повећан са 68 на 95 одсто, што ће резултирати вишим ценама карата за немачке путнике.

Немачко министарство економије одбацило је ове оптужбе, истичући да ће „Ер Берлин” морати да врати позајмицу. Ипак, жалбе су стигле и од Никија Лауде, који је за „Кронен цајтунг” упозорио да жеља „Луфтханзе” да преузме флоту „Никија” може да доведе до монопола на аустријском тржишту, будући да немачки гигант већ поседује „Остријан ерлајнс”.

„Монопол `Луфтханзе` био би катастрофа”, рекао је он. „Нико више не би куповао карте `Ер Берлина` или `Никија`”.

И док се многи жале, финансијски директор „Луфтханзе” Улрик Свенсон сматра да је пад „Ер Берлина” заправо добар јер се тржиште укрупњава, баш као што се то десило у САД где се број великих авио-превозника протеклих година смањио са девет на четири.

„Уколико видите шта се догодило у САД, морате да закључите да је то много помогло овом сектору”, каже Свенсон и додаје да због тога сматра да актуелна дешавања у Европи имају и позитиван предзнак.

Банкротом „Ер Берлина” и „Алиталије” (којима је управљао „Етихад” који је сувласник и „Ер Србија”) као и посртањем других европских авио-компанија, заправо се утире пут ка стварању тржишта у којем ће се борити пет авио-гиганата: „Луфтханза”, ИАГ („Бритиш ервејз” и „Иберија”), „Ер Франс-КЛМ” и нискобуџетне компаније „Рајанер” и „Изиџет”. Сви остали углавном национални авио-превозници, као то су: САС, ТАП, ЛОТ, „Ер Малта”, „Финер”, „Чех ерлајнз” или „Луксер”, заправо су само кандидати за преузимање од велике петорке.