Nebo nad Bitefom

On je izdvojio dva kvaliteta Ćirilova kao selektora: to što je stoički podnosio kada predstava na Bitefu doživi neuspeh i to pšto nije insistirao na ekskluzivnosti svog izbora, nego rado primao savete drugih.

Žorisu Lakostu Ivan Medenica je uručio specijalnu nagradu Bitefa “Jovan Ćirilov”  za predstavu „Svita broj2”  („Svita” je dobila i nagradu publike). Lakost se srdačno zahvalio ističući da mu je ovo prva nagrada i da će za njega uvek biti posebna.

U prepunoj sali Kulturnog centra u Parizu među gostima su bili i Filip le Moan, jedan od bivših direktora Fancuskog kulturnog centra u Srbiji, kao i Bernar Ferv d‘ Arsije nekadašnji direktor festivala u Avinjonu i jedan od ključnih ljudi evropskog pozorišta. Panel je otvorio direktor Kulturnog centra Radoslav Pavlović,a dinamičnu diskusiju, koja je usledila, Darko Tanasković, ambasador u Francuskoj pri Unesku, ocenio je kao jednu od najuzbudljivijih kojoj je prisustvovao u poslednje vreme.

–Za mene je bilo veoma važno ono što je na panelu rekla Karolin Karlson, ističe umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica - da danas , svakako, nove tendencije nisu isto kao 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, ali da je dovođenje predstave Jana Fabra „Planina Olimp” pravi izbor ako govorimo o novome u današnjem teatru, pre svega, zato što ispituje naš odnos prema vremenu i uči nas umeću slušanja u ovo vreme u kojem vladaju histerija i brzina.

Čitav program „Nebo na Bitefom”  promišlja  baštinu Bitefa. Ukoliko se vratimo na početke ovog festivala koji obeležava pola veka trajanja, Bitef jeste svedočanstvo vremena kada je radnik u kulturi mogao da stvori manifestaciju od svetskog značaja koja je tada bila spona između strogo razdvojenog istoka i zapada. Govori o tome da su vladajuće strukture u doba socijalizma prepoznale značaj te ideje i uložile svoju logističku i finansijsku podršku u Bitef. Danas imamo pola veka Bitefove kulturne diplomatije prvog stepena, a program u francuskom kulturnom centru Srbije u Parizu dinamikom panela,sa svojim učesnicima i gostima, svedoči upravo o tome.

–Naravno da nakon pada Berlinskog zida i završetka hladnog rata živimo u drugoj paradigmi - konstatuje Ivan Medenica. - Bitef nije više most između istoka i zapada, ali opet ima poziciju koja stoji između nadobudnog severa i siromašnog juga. Kad kažem jug mislim pre svega na Afriku i Bliski istok. Mi na severu zemlje imamo zid od bodljikave žice koji je podigla Mađarska, imamo migrante koji dolaze u velikom broju i kako je neko rekao, Bitef više nije most, ali je rupa u toj bodljikavoj žici koja omogućava susret. Bitef je zato, koristeći svoju reputaciju dao podršku Kirilu Serebrenikovu, ruskom reditelju koji je trebalo da bude član žirija ovogodišnjeg Bitefa, što je sada, naravno, nemoguće pošto je u kućnom pritvoru.

Kontekst u kojem se panel diskusija održala jeste retrospektivna izložba plakata Bitefa autorke Vesne Bogunović koji je posebno važno svedočanstvo istorije festivala i svakako u živom dijalogu sa našom neposrednom stvarnošću. Ona govori o insistiranju tima Bitefa da uvek autor plakata bude potpisan. Ovom  izložbom

Ukazuje se i na nedostatke uobičajene prakse da se dela grafičkog dizajna ne potpisuju… Važno je da se postigne afirmacija autorstva u dizajnu i jedinstveni sistem navođenja imena autora, a to, suprotno od proklamovanog principa imenom i prezmenom mogu biti i agencije, studiji, formalne i neformalne grupe, kao što se moževideti na izložbi. Pitanje autorstva jeste i pitanje mesta umetnika i , šire, čoveka u svetu.

Tema diskusije bila je multikulturalnost kako Bitefa , tako i francuske kulture.  Bitef svedoči o istinskom poznavanju tog pojma i kontinuitetu od pola veka upoznavanja drugog i drugačijeg. Pred punom salom, gostima i učesnicima panela, kroz ritam i energiju u kojoj se dešavala tribina, Bitef po ko zna koji put pokazuje koliko se može učiti od njega i šta znači na pravi način baštiniti sopstvenu istoriju.