Holanđani se odomaćili na Paliću

„Pre šest godina kampovali smo u blizini Segedina i odučili da ga posetimo u Subotici. Bili smo impresionirani ljubaznošću ljudi koje smo sreli i odlučili smo da sledeći odmor provedemo u Srbiji. Tako samo 2012. godine iznajmili kuću na Paliću. Tokom tog odmora sreli smo veoma mnogo prijateljski raspoloženih ljudi koje smo zaista zavoleli. Toliko su bili ljubazni i druželjubivi da je naša porodica odlučila: želimo da se vratimo tamo, izgradimo prava prijateljstva, postanemo deo zajednice. Razgovarali smo o tome kako bi bilo živeti na Paliću, kako je živeti u Srbiji. Na kraju, kupili smo kuću na Paliću”, objašnjava Eli van Mers u elektronskom pismu posredstvom kojeg je urađen ovaj razgovor. Od tada tri, četiri puta godišnje dolaze na Palić, nastavlja Eli, leti ostaju i do pet sedmica, a sa proleća i jeseni po dve sedmice. „Svaki put kada dođemo srećemo nove ljude, što nam je posebno zanimljivo, a i naš humanitarni rad tome doprinosi.”

Eli van Mers je do sada u Holandiji već sakupljala odeću, posteljinu, ćebad i igračke, i to vozilom dopremala u Srbiju za socijalno ugrožene porodice, kao i za Crveni krst u Subotici. Uručivali su pomoć i „Kolevci” i Gerontološkom centru.

„Od pre nekoliko godina u Holandiji je prestala praksa da se stariji ljudi smeštaju u domove za negu, jer vlada želi da oni ostanu u svojim kućama koliko god je to moguće. Zbog toga se zatvaraju mnogi domovi za negu, i imali smo sreće što su i oni tražili mesto gde bi mogli da poklone svu opremu. Zahvaljujući tome mogla sam da je dopremim za Srbiju”, objašnjava Eli.

Ona dodaje da je sva oprema dobrog kvaliteta i nedavno testirana.

Ovo je drugi put da ona doprema materijal za subotičku bolnicu koju je posetila pre dve godine. Tada je i dogovorena donacija o čijoj vrednosti Eli ne želi da govori, ali kaže da su joj u organizaciji mnogo pomogli prijatelji Dušan Rajković i Čeda Hajder.

Eli van Mers je novinar, slobodnjak, njen suprug Ton je u penziji i očigledno su svoje praznike i odmore na Paliću mogli da provode bez angažovanja, opterećenja i obaveza. Izgleda, ipak, da ni na odmoru ne mogu da sede skrštenih ruku, a Eli nam kaže da je u Holandiji uobičajeno da se ljudi prihvate volontiranja uz svoj svakodnevni posao, kako bi društvo učinili funkcionalnijim i prijatnim za život. „Humanitarne aktivnosti su deo našeg života”, kaže Eli.

Njena ćerka Eva, master matematike, trenirala je hokejaški tim hendikepirane omladine, suprug Ton u selu pored Ajndhovena gde žive pomaže u sportskom društvu i knjižari polovnih knjiga. Imaju i sina Viktora, studenta religije. Ona kao novinar sa kolegama pravi mesečnik koji siromašni u njihovoj zajednici otkupljuju po 0,75 evra, a prodaju po ceni od 1,5 evra i na taj način dodatno zarađuju.

Nakon nekoliko godina provedenih sa Subotičanima i Palićanima, Eli sada deli probleme i brige ove zajednice.

„Veoma smo zabrinuti što mladi visoko obrazovani ljudi napuštaju zemlju jer ne mogu da nađu odgovarajući posao u Srbiji. Takođe vidimo da je dosta nesposobnih ljudi na poslovima sa velikom odgovornošću. Bolno je videti da zemlja nije u mogućnosti da svojim građanima omogući pristojan život. Nadam se da će političari preuzeti odgovornost i učiniti najbolje da promene tu situaciju”, kaže Eli.