Nova južna pruga Evrope na Balkanu

„Ovaj sporazum Atine i Sofije ima istorijski značaj. Reč je o projektu koji nam decenijama nedostaje. Otvaramo novu energetsku kartu Evrope, u regionu izuzetnog geopolitičkog značaja, i to u trenutku otvorene diskusije o budućnosti Evrope i njene nove arhitekture”, ocenio je u Kavali Aleksis Cipras.

Master-plan budućeg železničkog koridora procenjen je na oko pet milijardi evra. I, dok Brisel najavljuje spremnost EU da učestvuje u finansiranju nove pružne veze šest luka, vlada u Sofiji naznačila je da računa i na druge investitore.

„Bugarska vlada očekuje da će projekat ’Od mora do mora’ privući brojne investitore sa Bliskog i Srednjeg istoka, Kine, Rusije i drugih velikih tržišta”, preneo je portal „Euraktiv”.

Hoće li nova železnička veza imati sponu sa kineskom globalnom inicijativom „Pojas i put” i koliko će doprineti transportu ruskog ili „kaspijskog” gasa do Evrope, još je neizvesno. Takođe je zagonetka i da li je plan o brzoj pruzi Budimpešta–Beograd mogući deo jednog mozaika čija je „kockica” i pruga Solun–Varna–Ruse?

Posmatrači ističu da će pruga od Soluna do Varne i Rusea dobrim delom pratiti zamišljeni pravac „Južnog gasnog koridora”, odnosno transjadranskog gasovoda.

U najavi novog balkanskog transportnog povezivanja, Atina i Sofija već su istakle da razrađuju dalje železničko povezivanje sa Srbijom i Rumunijom. „Pruga između naših šest luka otvara nove evropske puteve povezivanja Dunava sa Egejom. Mislim da ne preterujem kada kažem da se nakon samita dve zemlje sa Srbijom prošlog jula regionalna saradnja uzdiže oko osovine Grčka–Bugarska”, dodao je Cipras u Kavali.

Borisov je istovremeno podsetio da je Ruse, najveći grad u Bugarskoj, samo 60 kilometara udaljen od Bukurešta, prestonice Rumunije.

Da bi utanačili dalju železničku saradnju predstavnici Grčke, Bugarske, Srbije i Rumunije sastaće se početkom oktobra u Varni, saopštavaju zvaničnici u Atini.

„Stavićemo Balkan u žižu aktivnosti tokom našeg mandata predsedavajućeg EU”, najavio je Borisov.

Cipras i Borisov tek treba da zakažu sastanak sa Žan-Klodom Junkerom, predsednikom EK, da predstave projekat i svoj predlog za dalji razvoj Balkana, navode izvori u Briselu.

Amerika sa velikom pažnjom prati prodor kineskog biznisa u ovaj deo sveta (posebno u luku Pirej) i sezonu novih energetskih i transportnih poslova na jugoistoku Evrope.

„Amerika je počasni izlagač na Međunarodnom sajmu u Solunu 2018. Tokom predstojećih priprema za sajam, videćete vrlo velike američke aktivnosti u severnoj Grčkoj, kao i u Solunu, gradu koji nije samo drugi najveći u zemlji već je i kapija ka zapadnom Balkanu. Američki biznis, pogotovo energosektor, posebno je zainteresovan za ulaganja na severu Grčke, naročito u Aleksandrupolisu, gde bi mogao da bude i terminal za tečni gas iz SAD. Vidimo Aleksandrupolis kao moguću energetsku raskrsnicu u regionu, naročito ako dođe do povezivanja prugom sa Bugarskom”, izjavio je ove sedmice u intervjuu atinskom dnevniku „Katimerini” Džefri Pajat, ambasador SAD u Grčkoj.