Pogled s neba i podzemne avanture

On je osmi­slio i pro­je­kat kom­pa­ni­je „Bal­kan he­li­kop­ters” iz Do­ba­no­va­ca, sa či­jeg he­li­dro­ma po­či­nju tu­re raz­gle­da­nja gra­da iz he­li­kop­te­ra.   

Iz ptič­je per­spek­ti­ve Be­o­grad iz­gle­da čist i beo sa pla­vim re­ka­ma i tam­ni­jom ni­jan­som ušća, šu­mo­vi­tim Rat­nim ostr­vom, go­spod­ski skrom­nim Gar­do­šem, ze­le­no­pla­vom Adom Ci­gan­li­jom i iz­vi­je­nim isto­i­me­nim mo­stom. Pi­lot ob­ja­šnja­va da se vr­lo le­po vi­di i cen­tar gra­da, iako je za­bra­nje­na zo­na le­te­nja od „Ga­ze­le” pre­ma Ka­le­meg­da­nu.  

„Svi tu­ri­sti iza­đu iz he­li­kop­te­ra sa osme­hom ko­ji ne mo­gu da ski­nu s li­ca du­go po­sle le­ta”, pri­me­ti­la je Sa­ra. 

Od pro­šle go­di­ne naš grad se pri­dru­žio svet­skim me­tro­po­la­ma ko­je tu­ri­sti­ma nu­de i tu­ri­stič­ko raz­gle­da­nje iz va­zdu­ha. 

– Sve je po­če­lo uz po­dr­šku re­di­te­lja Emi­ra Ku­stu­ri­ce či­je je naj­va­žni­je go­ste, od Džo­ni­ja De­pa i Dži­mi­ja Džar­mu­ša do Mo­ni­ke Be­lu­či i Zaz na Mo­kru go­ru lič­no pre­ba­ci­vao. Ma vo­zio je i No­le­ta Đo­ko­vi­ća, či­me je po­brao na­še na­ro­či­te sim­pa­ti­je – pri­ča Go­ran Kr­ne­ta. 

Srp­ska pre­sto­ni­ca je pr­va na Bal­ka­nu do­bi­la he­li­kop­ter­sku „ko­nji­cu” jer se iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va broj tu­ri­sta ko­ji Be­o­grad bi­ra­ju kao de­sti­na­ci­ju za od­mor i uži­va­nje. Mno­gi lju­di ši­rom Sr­bi­je do­la­ze u glav­ni grad ka­ko bi ga vi­de­li iz va­zdu­ha. A na­su­prot ovoj atrak­ci­ji je šet­nja pod­zem­nim pro­sto­ri­ma gra­da s du­gom i bur­nom isto­ri­jom. O tim zna­me­ni­to­sti­ma is­pod ze­mlje naj­bo­lje pri­ča dr Vi­do­je Go­lu­bo­vić, autor knji­ge „Be­o­grad is­pod Be­o­gra­da”. 

Pod­zem­ni objek­ti Be­o­gra­da, sem pe­ći­ne na Ta­šmaj­da­nu, na­sta­li su ve­kov­nim gra­di­telj­stvom. Ne­ma do­ku­me­na­ta ko­ji bi po­u­zda­no po­tvr­di­li ka­da su po­je­di­ni od njih na­sta­li, ali ve­ći­nom se ve­zu­ju za rim­ski pe­ri­od. Usled raz­li­či­tih po­tre­ba gra­di­te­lja, na­sta­ja­li su ra­zni objek­ti kao ma­ga­ze, vin­ski po­dru­mi, rud­ni­ci, ka­za­ma­ti, tu­nel­ske ce­vi za že­le­zni­cu, pro­sto­ri za skla­nja­nje u to­ku Dru­gog ra­ta, vo­do­vod­ne in­sta­la­ci­je, re­zer­vo­a­ri za vo­du… 

– Od 2003. go­di­ne do sa­da smo Zo­ran Ni­ko­lić i ja vo­di­li vi­še od 40.000 tu­ri­sta. Svi su bi­li odu­še­vlje­ni pro­sto­ri­ma ko­je su vi­de­li i po­da­ci­ma ko­je su ču­li, ali tu­žni za­to što je sve za­pu­šte­no. Mi u Be­o­gra­du ima­mo bo­ga­tu isto­ri­ju u pod­zem­nim objek­ti­ma, ali ni­smo us­pe­li sve to da ure­di­mo i is­ko­ri­sti­mo za tu­ri­stič­ku po­nu­du i za­ra­du – ka­že Go­lu­bo­vić.

Sa­mo u vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta Nem­ci su iz­gra­di­li 27 obje­ka­ta. Fon Le­ro­vo re­zer­vno ko­mand­no me­sto gra­đe­no je 1941. go­di­ne, is­pod Ta­šmaj­dan­skog par­ka.  

Be­o­grad je bio vo­ćar­sko-vi­no­gra­dar­ski kraj pa imao broj­ne vin­ske po­dru­me na Vra­ča­ru i Zve­zda­ri. 

Rim­ski vo­do­vod gra­đen u pr­vom ve­ku, išao je od Mo­krog Lu­ga do Be­o­grad­ske tvr­đa­ve. Pro­ce­nju­je da je deo išao i iz Ku­mo­dra­ža jer po­sto­ji iz­vor ko­ji se na­zi­va Rim­ski, a i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na je do­zvo­lja­va­la pri­rod­ni pad neo­p­ho­dan za funk­ci­o­ni­sa­nje vo­do­vo­da. 

Po­seb­na pri­ča su rim­ski bu­na­ri – re­zer­vo­a­ri za vo­du – ko­je su gra­di­li Austri­jan­ci u pe­ri­o­du oku­pa­ci­je, 1717–1739.

– Pa­žnju pri­vla­če i aval­ski rud­ni­ci kao što je Cr­ve­ni breg gde se is­ko­pa­va­la ru­da olo­va sve do 1953. go­di­ne. Po ne­mač­kim do­ku­men­ti­ma, na Ava­li se ru­da­ri­lo i 5.000 go­di­na pre no­ve ere. Va­dio se i ci­no­ba­rit, cr­ve­ni-bor­do ok­sid ko­jim su sli­ka­ne fre­ske i ko­ji se iz­vo­zio u Grč­ku. Tu je po­sto­jao i rud­nik ži­ve – na­vo­di Go­lu­bo­vić i uka­zu­je da 

is­pod ze­mlje po­sto­je pra­vi ma­li gra­do­vi. 

– Na­ža­lost, da­nas je to kul­tur­no-isto­rij­sko bla­go Be­o­gra­da ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti u vr­lo lo­šem sta­nju. Dr­ža­va ima pri­li­ku i du­žnost da se za­in­te­re­su­je za to i tra­ga za re­še­njem. U pod­zem­nim objek­ti­ma gra­da je isto­ri­ja ko­ja ne bi sme­la da pro­pad­ne – upo­zo­ra­va Go­lu­bo­vić.