Поглед с неба и подземне авантуре

Он је осми­слио и про­је­кат ком­па­ни­је „Бал­кан хе­ли­коп­терс” из До­ба­но­ва­ца, са чи­јег хе­ли­дро­ма по­чи­њу ту­ре раз­гле­да­ња гра­да из хе­ли­коп­те­ра.   

Из птич­је пер­спек­ти­ве Бе­о­град из­гле­да чист и бео са пла­вим ре­ка­ма и там­ни­јом ни­јан­сом ушћа, шу­мо­ви­тим Рат­ним остр­вом, го­спод­ски скром­ним Гар­до­шем, зе­ле­но­пла­вом Адом Ци­ган­ли­јом и из­ви­је­ним исто­и­ме­ним мо­стом. Пи­лот об­ја­шња­ва да се вр­ло ле­по ви­ди и цен­тар гра­да, иако је за­бра­ње­на зо­на ле­те­ња од „Га­зе­ле” пре­ма Ка­ле­мег­да­ну.  

„Сви ту­ри­сти иза­ђу из хе­ли­коп­те­ра са осме­хом ко­ји не мо­гу да ски­ну с ли­ца ду­го по­сле ле­та”, при­ме­ти­ла је Са­ра. 

Од про­шле го­ди­не наш град се при­дру­жио свет­ским ме­тро­по­ла­ма ко­је ту­ри­сти­ма ну­де и ту­ри­стич­ко раз­гле­да­ње из ва­зду­ха. 

– Све је по­че­ло уз по­др­шку ре­ди­те­ља Еми­ра Ку­сту­ри­це чи­је је нај­ва­жни­је го­сте, од Џо­ни­ја Де­па и Џи­ми­ја Џар­му­ша до Мо­ни­ке Бе­лу­чи и Заз на Мо­кру го­ру лич­но пре­ба­ци­вао. Ма во­зио је и Но­ле­та Ђо­ко­ви­ћа, чи­ме је по­брао на­ше на­ро­чи­те сим­па­ти­је – при­ча Го­ран Кр­не­та. 

Срп­ска пре­сто­ни­ца је пр­ва на Бал­ка­ну до­би­ла хе­ли­коп­тер­ску „ко­њи­цу” јер се из го­ди­не у го­ди­ну по­ве­ћа­ва број ту­ри­ста ко­ји Бе­о­град би­ра­ју као де­сти­на­ци­ју за од­мор и ужи­ва­ње. Мно­ги љу­ди ши­ром Ср­би­је до­ла­зе у глав­ни град ка­ко би га ви­де­ли из ва­зду­ха. А на­су­прот овој атрак­ци­ји је шет­ња под­зем­ним про­сто­ри­ма гра­да с ду­гом и бур­ном исто­ри­јом. О тим зна­ме­ни­то­сти­ма ис­под зе­мље нај­бо­ље при­ча др Ви­до­је Го­лу­бо­вић, аутор књи­ге „Бе­о­град ис­под Бе­о­гра­да”. 

Под­зем­ни објек­ти Бе­о­гра­да, сем пе­ћи­не на Та­шмај­да­ну, на­ста­ли су ве­ков­ним гра­ди­тељ­ством. Не­ма до­ку­ме­на­та ко­ји би по­у­зда­но по­твр­ди­ли ка­да су по­је­ди­ни од њих на­ста­ли, али ве­ћи­ном се ве­зу­ју за рим­ски пе­ри­од. Услед раз­ли­чи­тих по­тре­ба гра­ди­те­ља, на­ста­ја­ли су ра­зни објек­ти као ма­га­зе, вин­ски по­дру­ми, руд­ни­ци, ка­за­ма­ти, ту­нел­ске це­ви за же­ле­зни­цу, про­сто­ри за скла­ња­ње у то­ку Дру­гог ра­та, во­до­вод­не ин­ста­ла­ци­је, ре­зер­во­а­ри за во­ду… 

– Од 2003. го­ди­не до са­да смо Зо­ран Ни­ко­лић и ја во­ди­ли ви­ше од 40.000 ту­ри­ста. Сви су би­ли оду­ше­вље­ни про­сто­ри­ма ко­је су ви­де­ли и по­да­ци­ма ко­је су чу­ли, али ту­жни за­то што је све за­пу­ште­но. Ми у Бе­о­гра­ду има­мо бо­га­ту исто­ри­ју у под­зем­ним објек­ти­ма, али ни­смо ус­пе­ли све то да уре­ди­мо и ис­ко­ри­сти­мо за ту­ри­стич­ку по­ну­ду и за­ра­ду – ка­же Го­лу­бо­вић.

Са­мо у вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та Нем­ци су из­гра­ди­ли 27 обје­ка­та. Фон Ле­ро­во ре­зер­вно ко­манд­но ме­сто гра­ђе­но је 1941. го­ди­не, ис­под Та­шмај­дан­ског пар­ка.  

Бе­о­град је био во­ћар­ско-ви­но­гра­дар­ски крај па имао број­не вин­ске по­дру­ме на Вра­ча­ру и Зве­зда­ри. 

Рим­ски во­до­вод гра­ђен у пр­вом ве­ку, ишао је од Мо­крог Лу­га до Бе­о­град­ске твр­ђа­ве. Про­це­њу­је да је део ишао и из Ку­мо­дра­жа јер по­сто­ји из­вор ко­ји се на­зи­ва Рим­ски, а и кон­фи­гу­ра­ци­ја те­ре­на је до­зво­ља­ва­ла при­род­ни пад нео­п­хо­дан за функ­ци­о­ни­са­ње во­до­во­да. 

По­себ­на при­ча су рим­ски бу­на­ри – ре­зер­во­а­ри за во­ду – ко­је су гра­ди­ли Аустри­јан­ци у пе­ри­о­ду оку­па­ци­је, 1717–1739.

– Па­жњу при­вла­че и авал­ски руд­ни­ци као што је Цр­ве­ни брег где се ис­ко­па­ва­ла ру­да оло­ва све до 1953. го­ди­не. По не­мач­ким до­ку­мен­ти­ма, на Ава­ли се ру­да­ри­ло и 5.000 го­ди­на пре но­ве ере. Ва­дио се и ци­но­ба­рит, цр­ве­ни-бор­до ок­сид ко­јим су сли­ка­не фре­ске и ко­ји се из­во­зио у Грч­ку. Ту је по­сто­јао и руд­ник жи­ве – на­во­ди Го­лу­бо­вић и ука­зу­је да 

ис­под зе­мље по­сто­је пра­ви ма­ли гра­до­ви. 

– На­жа­лост, да­нас је то кул­тур­но-исто­риј­ско бла­го Бе­о­гра­да не­про­це­њи­ве вред­но­сти у вр­ло ло­шем ста­њу. Др­жа­ва има при­ли­ку и ду­жност да се за­ин­те­ре­су­је за то и тра­га за ре­ше­њем. У под­зем­ним објек­ти­ма гра­да је исто­ри­ја ко­ја не би сме­ла да про­пад­не – упо­зо­ра­ва Го­лу­бо­вић.