Kad maloletnici pljačkaju crkve

Prvi put 20/21. septembra provaljena je i opljačkana Saborna crkva svetog oca Nikolaja, a to je po rečima episkopa Vasilija, naš istorijski katedralni hram, čuvar brojnih svetinja, spomenik kulture i spomenik sećanja našeg naroda, duhovni i nacionalni.

Drugi događaj se desio 24/25. septembra, kada je provalnik upao u Patrijaršijski dvor i „ugrozio ne samo predmete kulturnog nasleđa našeg naroda iz Hrvatske, koje treba da vratimo po osposobljavanju hramova i povratku naroda, nego je do te mere bio drzak da je ušavši i u same odaje episkopa mogao ugroziti život episkopa i njegovih pomoćnika”.

Ukradene stvari i alat kojim je, kako se sumnja, provalio u verske objekte, policija je pronašla pretresom stana osumnjičenog. Kod njega je, po navodima policije, pronađena i manja količina marihuane, pa ga krivična prijava tereti za krivična dela tešku krađu i neovlašćeno držanje opojne droge.

Predmeti koji su odneti iz hrama i iz dvora nisu vlasništvo pojedinca, nego, ističe vladika, institucije koja čuva ono što je i sama nasledila, i što treba da prosledi na dalje čuvanje.

„Ovi događaji su zastrašujući jer pokazuju dve stvari: prvo – nespremnost da se suočimo sa izgrednicima i da ih, zarad smanjenja daljih njihovih aktivnosti, u što kraćem roku sprečimo da nastave da kradu, kao i drugo – pokazuju da društvo u kome živimo proživljava istinsku krizu, jer je spustivši lestvicu dostojanstva ljudske ličnosti na preživljavanje ’punjenjem stomaka’, zanemarivanjem izgrađivanja pravih vrednosti ljudskosti i insistiranja na njima doprinelo da više ništa nije sveto i da sve može biti uzeto i oteto”, naveo je vladika Vasilije.

Profesor sociologije Lazar Žolt sa novosadskog Filozofskog fakulteta kaže da se, u principu, slaže sa stavom vladike Vasilija. Ocenjuje da su vladičine reči više upućene svim državnim institucijama, pa i društvenim organizacijama, a manje samoj SPC.

„Ali i sama SPC i njeno sveštenstvo, posebno ono na funkcijama, trebalo bi da se ozbiljno zamisli u kojoj meri su izjave pojedinih čelnika iz SPC u velikoj suprotnosti sa tokovima savremenog društva. Nije na crkvi da prati sve trendove, ali odbacivanje ili nekritični pristup nekom problemu društva koji se pogotovo odnosi na sistem vrednosti, može da pogodi najmlađu populaciju, da izazove konfuziju kod mladih”, navodi profesor.

Drugi i veoma značajni nivo problema, po njegovim rečima, jesu vaspitne i obrazovne državne ustanove koje „već dve decenije nemaju primarnu funkciju u socijalizaciji, uticaju na dalji razvoj ličnosti”.

„Na kraju, možda i najzanimljivije jeste to što u ovim događajima iz Sremskih Karlovaca nije reč o samo svetinjama, već o objektima od izuzetnog državnog i nacionalnog značaja. Dakle, vidimo da nema poštovanja ni prema religiji, ni prema kulturnoj baštini”, ukazuje naš sagovornik.

Osim toga, veliki je i uticaj porodice. Profesor Žolt navodi da su i on i njegove kolege sociolozi sproveli brojna istraživanja o tome, te da je „jasno da velika većina problema dolazi iz porodice” i da one „vrše pritisak na društvenu situaciju”. A živimo u situaciji koja je, kako kaže, pogodno tlo za razmahivanje devijantnih pojava.

S obzirom na to da je maloletnik osumnjičen za teške krađe u verskim objektima, ne treba isključiti ni to da možda razlog za razbojništvo leži u nekoj vrsti dokazivanja, ili potrebi kojoj su mladi ponekad skloni da se, kako kaže Lazar Žolt, „bude neko” u društvu.