Od feminizma do vizuelne gozbe

Uz 89-godišnju, još uvek živahnu i poletnu Anjes Vardu vreme proleti za tren, a u beležnici ostaje zapisano da je ova večna kuma francuskog „Novog talasa“, rediteljka, scenaristkinja, dokumentarista, fotograf čak i filmski producent u San Sebastijanu izjavila i to da u njenom stvaralaštvu nema mnogo tajni. „Uvek sam snimala filmove da bi ih ljudi gledali. Okušala sam se u mnogim filmskim žanrovima, volim dokumentarce, a ono što mi se kod njih posebno dopada jeste to što mi omogućavaju da budem posrednik između svojih likova i publike. Ti likovi su stvarni ljudi, često bespomoćni…”.

Ovu neumornu heroinu evropskog filma – što u svojoj filmografiji broji više od 30 kratkih, dokumentarnih i igranih filmova, berlinskog „Srebrnog medveda”, venecijanskog „Zlatnog lava”, „Cezara” i „evropskog oskara” – „bije glas” velike feministkinje. Započelo je to negde odmah pošto je 1962. pred publiku izašlo njeno remek-delo, film „Kloe od 5 do 7“ u kojem glavna junakinja redefiniše svoj život kroz tuđe vizije. „Bila sam u to vreme jedna od retkih žena koja se bavila filmom rame uz rame sa muškarcima i mnogi su moje borbe nazivali feminizmom. Ako je tako, neka sam feministkinja, ali jedina bitka koju sam stalno vodila bila je da stvaram filmove u nadi da će me druge žene u tome pratiti i to ne samo u rediteljskoj profesiji, već i u drugim oblastima filma. Danas samo mogu da kažem da sam oduševljena koliko je mnogo žena u filmskoj industriji i koliko su njihovi stvaralački doprinosi ogromni“, rekla je u San Sebastijanu Anjes Varda.

                                          ***

Pred prepunom dvoranom Kursal, glavnim stecištem filmskih događaja na 65. San Sebastijan festivalu, na velikoj sceni pojavio se, u svom stilu nemarno se „gegajući”, „najnestašniji dečak” evropske filmske scene – Aki Kaurismaki, kultni finski reditelj. On, čije su filmove kritičari uvek voleli, ali su ga stalno zaobilazile nagrade kritike, sada je doživeo ispravljanje nepravde. Sa više od 500 glasova članova Međunarodne federacije filmskih kritičara – Fipresci, poslednji film Akija Kaurismakija „Druga strana nade” proglašen je najboljim filmom u 2017. godini, te mu je tako u San Sebastijanu svečano uručena godišnja nagrada Gran-pri Fipresci.

U krajnje opuštenom razgovoru sa grupom kritičara članova Fipresci, Aki Kaurismaki je neprestano zbijao šale. I osetilo se i videlo se da mu je ova nagrada draga. Za film „Druga strana nade” on je na ovogodišnjem Berlinskom festivalu osvojio „Srebrnog medveda” za najbolju režiju za koju kaže da je možda „i nije zaslužio”. I u San Sebastijanu je ponovio ono što je izjavio zimus u Berlinu, a to je da mu je ovo možda poslednji film. Potvrđuje ipak da mu je kritičarski Gran-pri došao u pravom trenutku. „Sada je film izašao pred finsku publiku i zabrinut sam kako će ga primiti mladi ljudi koji me smatraju rediteljem starog kova. I šta ja sada tu mogu? Da umrem? Ne, hvala, i dalje sam premlad za to!”, kaže Kaurismaki...

U San Sebastijan je stigao i Terminator! Američki glumac i političar Arnold Švarceneger na festival je pristigao kao promoter 3D filma „More čuda” Žan-Mišela Kustoa, sina slavnog istraživača Žan-Žaka Kustoa i koreditelja Žan-Žaka Mantela. U ovom fascinantnom filmu iz morskih dubina koji je sročen kao zastrašujuća poruka i ogromna molba za zaštitu okeana, Arnold Švarceneger je i narator, ali i producent.

„Ono što me je ubedilo da se uključim i pomognem ovaj film jeste to što ovo nije politički dokumentarac, već film koji podiže svest o neophodnoj zaštiti okeana i mora i tako stvaranja boljeg života za sve. Mi treba da sledećim generacijama predamo svet u boljem obliku i stanju. Osim što je prava vizuelna gozba, film

„More čuda“ pokazuje i to da zaštita životne sredine nije samo političko pitanje. To je pitanje za sve narode i ljude sveta. Za sve nas koji udišemo isti vazduh i pijemo istu vodu“, rekao je pred punom dvoranom u Teatru Viktorija Eugenija Arnold Švarceneger...

Naša kritičarka u žiriju Fedeore

Filmski kritičar lista „Politika“ Dubravka Lakić na 65. San Sebastijan festivalu predsedava žirijem Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – Fedeora koji će nagraditi najbolji film od ukupno 17 debitantskih filmova u takmičarskom programu „Novi reditelji“. U radu ovog žirija učestvuju i kritičari Karlos Elorza (Baskija) i Paulo Portugal (Portugalija). K. R.