Svetski dan srca
Povodom obeležavanja Svetskog dana srca, u saradnji Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Udruženja kardiologa Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Srpske akademije nauka i umetnosti, u petak od 10 do 12 časova, u beogradskom Tašmajdanskom parku biće organizovana manifestacija „Klinika na otvorenom”. Lekari i studenti medicine, osim osnovnih informacija i saveta o merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova, omogućiće građanima da izmere visinu krvnog pritiska i nivo šećera u krvi.
U petak uveče će u znak podrške obeležavanju ovog dana i skretanju pažnje na ogromnu učestalost bolesti srca i krvnih sudova, crvenom bojom biti osvetljeni pojedini objekti u Beogradu, dok će u više od 15 gradova Srbije biti organizovan veliki broj različitih manifestacija.
Profesor dr Branko Beleslin, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, naglašava da je kampanja usmerena prema promeni faktora rizika koji dovode do pojave bolesti. U poslednje tri decenije, smanjenje obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u razvijenim zemljama Evrope (sa nešto više od 50 odsto, koliko je u Srbiji, na oko 30 odsto u najrazvijenijim evropskim zemljama) upravo je rezultat zabrane pušenja u svim zatvorenim prostorima, kao i smanjenja i lečenja povišenog krvnog pritiska i holesterola.
– Evropske preporuke za prevenciju kardiovaskularnih bolesti ističu značaj procene rizika od umiranja od bolesti srca i krvnih sudova na osnovu posebnih tabela i mere prevenciju procenom individualnog rizika za osobe koje nisu bolovale do tada od bolesti srca i krvnih sudova – dodao je dr Beleslin.
Koliko je kompleksan odnos različitih faktora rizika govori činjenica da, na primer, pedesetogodišnja žena sa povišenim ukupnim holesterolom ima daleko manji rizik od umiranja od bolesti srca i krvnih sudova od muškarca istih godina koji puši i ima povišen krvni pritisak. Evropske preporuke savetuju procenu kardiovaskularnog rizika svim osobama koje imaju više od 40 godina, jer svaka procena desetogodišnjeg rizika za umiranje od bolesti srca i krvnih sudova koja je veća od pet odsto smatra se visokom i zahteva promenu načina života na prvom mestu, a potom kod osoba gde je to potrebno i lečenje.
– Praktični ciljevi primarne prevencije kardiovaskularnih bolesti je prestanak pušenja i svako izlaganje duvanskom dimu, ishrana sa manje zasićenih masti a više voća, povrća, ribe i integralnih žitarica, krvni pritisak manji od 140/90mmHg, 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, nizak holesterol i kontrolisan dijabetes – smatra dr Beleslin.
Prema rečima dr Nataše Mickovski Kataline, sa Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine od bolesti srca i krvnih sudova umre više od 17 miliona ljudi (8,7 miliona muškaraca i 8,6 miliona žena), a svaki deseti umrli je uzrasta od 30 do 70 godina. Godišnje od posledica srčanog udara umre više od sedam miliona ljudi, šlog odnese šest miliona, a od posledica povišenog arterijskog pritiska više od milion ljudi širom sveta. Ukoliko se ne preduzmu mere unapređenja zdravlja srca i sprečavanja nastanka bolesti, procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.
– Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2016. godine u Srbiji su umrle 52.102 osobe. Prevremena smrtnost od srčanog udara iznosila je 21 na 100.000 stanovnika, što znači da od 4.430 umrlih osoba od infarkta, njih 1.200 ili 30 odsto nije doživelo 64. godinu. I u našoj zemlji osobe muškog pola su pod većim rizikom obolevanja od ove grupe bolesti u odnosu na žene. Do 64. godine, stope obolevanja kod muškaraca su dva i po puta veće u odnosu na žene – ističe dr Mickovski Katalina.
Treba imati na umu da je poželjno da osoba ima indeks telesne mase manji od 25, kao i da obim struka za žene treba da bude manji od 80 centimetara, za muškarce manji od 94 centimetra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
