Detinjstvo je lepše u vrtiću

– U pro­se­ku, sta­nje de­ce u Sr­bi­ji je slič­no kao u re­gi­o­nu. Na­ma je ve­o­ma va­žno da sto­pa vak­ci­na­ci­je de­ce ne pad­ne is­pod 90 od­sto, jer to on­da ugro­ža­va zdra­vlje ce­le na­ci­je. Vi­de­li smo šta se ne­dav­no de­si­lo u Ru­mu­ni­ji, ka­da je sto­pa imu­ni­za­ci­je de­ce pa­la is­pod te gra­ni­ce – 32 de­te­ta umr­la su od po­sle­di­ca ma­lih bo­gi­nja. Ne­ve­ro­vat­no je da se to de­ša­va u jed­noj evrop­skoj ze­mlji u 21. ve­ku.

Za­to je va­žno da sva de­ca bu­du vak­ci­ni­sa­na. Sve­sna sam da ima do­sta mi­to­va u ve­zi sa vak­ci­na­ci­jom, ali ka­da vi­di­te sve do­bro­bi­ti ko­je vak­ci­ne do­no­se, shva­ti­će­te da su ve­će ne­go ri­zik. Jer, vak­ci­ne ko­je pri­mi­te u de­tinj­stvu šti­te vas i u od­ra­slom do­bu. Ta­ko­đe, mo­ra­mo obra­ti­ti pa­žnju na to da de­ca ko­ja pri­pa­da­ju na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma ima­ju pri­stup ško­li. Sto­pa po­ha­đa­nja vr­ti­ća kod Ro­ma ve­o­ma je ni­ska i za­to mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na da sva de­ca bu­du upi­sa­na u osnov­nu ško­lu i da je za­vr­še – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Opi­su­ju­ći si­tu­a­ci­ju u Evro­pi i Cen­tral­noj Azi­ji ka­da je reč o de­ci, ona ka­že da po­sto­je broj­ne stva­ri zbog ko­jih su čel­ni­ci Uni­ce­fa za­do­volj­ni, ali i one zbog ko­jih su za­bri­nu­ti. 

– Sto­pa smrt­no­sti de­ce se sma­nju­je, ali nas za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se u ovom re­gi­o­nu HIV ši­ri u po­pu­la­ci­ji ado­le­sce­na­ta, kao i po­da­tak da ima­mo pet pu­ta vi­še de­ce u in­sti­tu­ci­ja­ma u od­no­su na Evro­pu. Da­kle, mo­ra­mo ra­di­ti na pre­ven­ci­ji sme­šta­ja de­ce u usta­no­ve, ta­ko što će­mo pru­ži­ti po­moć po­ro­di­ci što pre, čim se de­te ro­di, jer ve­ći­nu ma­li­ša­na u usta­no­va­ma či­ne de­ca sa hen­di­ke­pom. Raz­mi­šlja­mo ka­ko da una­pre­di­mo kva­li­tet obra­zo­va­nja rom­ske de­ce i zbri­ne­mo de­cu mi­gran­te ko­ji su sa ro­di­te­lji­ma iz­be­gli iz pod­ruč­ja rat­nih su­ko­ba. Pra­vi­mo stra­te­gi­je ka­ko da po­mog­ne­mo si­ro­ma­šnoj de­ci ko­ja od­ra­sta­ju na so­ci­jal­nim mar­gi­na­ma i obez­be­di­mo im zdrav­stve­nu za­šti­tu – pri­ča Af­šan Kan. 

Ob­ja­šnja­va­ju­ći ko­ji su naj­ve­ći pro­ble­mi s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju de­ca i po­ro­di­ce u na­šoj ze­mlji, ona is­ti­če da u Sr­bi­ji po­sto­ji jaz iz­me­đu de­ce ko­joj su vr­ti­ći do­stup­ni i ma­li­ša­na ko­ji ne idu u vr­tić iz raz­li­či­tih raz­lo­ga – po­čev od fi­nan­sij­skih do kul­tu­ro­lo­ških. Je­dan broj ma­li­ša­na u ur­ba­nim sre­di­na­ma ne ide u vr­tić, jer ne­ma me­sta za svu de­cu, dok je u ru­ral­nim pre­de­li­ma uobi­ča­je­no da unu­ke ču­va­ju ba­ka i de­ka. 

– Me­đu­tim, mo­ra­mo is­ta­ći da men­tal­ni raz­voj i ka­sni­ji uspeh u ško­li za­vi­se od to­ga da li su de­ca išla u vr­tić i ima­la kog­ni­tiv­nu sti­mu­la­ci­ju. Do­je­nje, vak­ci­na­ci­ja i ra­no uče­nje od­lu­ču­ju­ći su za ka­sni­ji uspeh u ško­li. Mi ne oče­ku­je­mo da svi ro­di­te­lji pre­po­zna­ju zna­čaj pr­vih go­di­na ži­vo­ta – za­to smo po­če­li kam­pa­nju „Pr­vih 1000 da­na” da bi nas ro­di­te­lji ču­li. Naj­ra­ni­ji tre­nu­ci de­te­to­vog ži­vo­ta pred­sta­vlja­ju je­din­stve­nu pri­li­ku ko­ju mo­ra­mo da is­ko­ri­sti­mo da bi sva­ko de­te mo­glo da raz­vi­je svo­je pu­ne po­ten­ci­ja­le u ži­vo­tu.

Ka­da su de­ci us­kra­će­ni ade­kvat­na is­hra­na, pod­sti­caj i za­šti­ta, štet­ni efek­ti mo­gu do­ve­sti do du­go­roč­nih po­sle­di­ca za de­te, po­ro­di­cu i za­jed­ni­cu uop­šte – za­klju­ču­je re­gi­o­nal­na di­rek­tor­ka Uni­ce­fa i do­da­je da upra­vo zbog to­ga Uni­cef ra­di sa Vla­dom Sr­bi­je u sek­to­ri­ma zdrav­stva, is­hra­ne, obra­zo­va­nja i so­ci­jal­ne za­šti­te – ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da i naj­u­gro­že­ni­ja de­ca ima­ju po­moć dr­ža­ve u naj­ra­ni­jem uz­ra­stu.