Dualno obrazovanje nije robovsko korišćenje dece

Može li tromost prosvetnog aparata da zameni efikasnost?

Mora. Kasnimo za svim i svačim. Najzad smo ispunili što se od nas odavno očekivalo – da imamo dobar zakonski okvir koji menja način učenja i rada i to je suština ovog zakona na koju niko ne obraća pažnju. Sledeći zakoni, u paketu s tim, već su pripremljeni i prošli javne rasprave. Zato što Skupština nema kapacitet da ih odjednom sve povuče u oktobru u proceduru ulaze još četiri zakona: o predškolskom, osnovnom, srednjem, dualnom obrazovanju. Možda i peti o inspekciji. Biće polemike oko dualnog, zato što javnost očekuje robovsko korišćenje dece, čemu ne mogu da se načudim. Pri kraju smo izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji će u Skupštinu krajem godine.

Zašto se najvažniji zakoni donose po hitnom postupku u objedinjenoj raspravi?

Nama to nije brzo, radimo na tome debelih godinu dana. Ne možemo da kasnimo s reformama. Situacija nikad neće biti idealna. I novousvojeni zakoni će morati da se koriguju. Ako se sledeće godine ukine zabrana zapošljavanja moraće da se rade izmene i dopune, da se legalizuje konkurs.

Što se ne izađe u susret zahtevu SANU da se odvoji ministarstvo za nauku i visoko obrazovanje?

To ne zavisi od mene. Ja bih bio najsrećniji da me rasterete pošto imam ogromno ministarstvo, ali o tome ne odlučujem.

Da li su nam potrebna dva ministra za tehnološki razvoj?

Ni o tome ne odlučujem. Nijedan ministar ne zna sve, ali njegovi timovi znaju.

Napokon imamo Registar nastavnika i istraživača, koji potvrđuje da pojedini profesori i na pet fakulteta rade puno radno vreme što je zakonom nedopustivo. Da li su spremne analize i inspekcijski nalozi?

Čekamo male tehničke korekcije. S ETF-om uradili smo još jedan alat da bi registar i način kako se sve beleži bio dugoročno kompletan. Sad meni nije jasno otkud silni fakulteti s istim zaposlenima na sto mesta, ako su dosad bila nezavisna tela KAPK ili Savet za visoko obrazovanje. Kad država u kontroli, po novom zakonu, treba da ima veće učešće to je u startu „korupcija”, a do sad „nije” bilo? Državi se unapred spočitava da će da pravi greške i akredituje univerzitete koji to čekaju 15 godina i pre nego što je počela da radi po novom zakonu. Dosad su se greške videle iz aviona, ali su, šta, bile demokratske?

U registru je 15.500 istraživača i naučnika, oko 12.000 ispunjava uslove za učešće na konkursu za finansiranje naučnih projekata koji sad treba da bude raspisan?

Pitanje je dana kad će biti raspisan. U toku su poslednje konsultacije sa zakonodavstvom. Nemamo zakon koji bi podržao novi konkurs, pa će ciklus biti privremen. Ali čim krene, moramo da radimo ozbiljan zakon o nauci i trajnom finansiranju, što smo u neku ruku već započeli sa Svetskom bankom. Hoću da sve utemeljim, da bude jasno i stabilno. Ako nešto loše napravim, neka me prozovu. Častan sam čovek, čim mi nađu par grešaka, ja odoh odavde.

Šta bi s mrežom škola po aršinima Svetske banke?

Biće urađena za koji dan, ali i da je to cela mreža ja je neću tako zvati. Za mene će to biti platforma na koju moramo da se ukačimo mi, domaća pamet.

Ljudi su nezadovoljni, traže povećanje plata.

Hoćemo da to bude izvesno i dugoročno. Uvek ću tražiti veći budžet i razumevanje za prosvetne radnike. Tu priča o pravdi mora da se zadovolji. Nisam samo ministar vlade, nego i svih svojih kolega.

Propisi donose oštrije kazne za đake i roditelje. Ko će primorati učenika da zbog bahatog ponašanja počisti školsko dvorište?

Đaci se ne plaše dvojke iz vladanja ni usmenog ukora ministra, to nema nikakvu težinu. Nije sramota da počiste dvorište. Tetkice to ne vređa. Čistimo i svoj životni prostor. Naterao bih svakog da ono što pljune ili baci i pokupi. Svako nastavničko veće ima autonomiju da to radi poštujući pedagoške principe.

Prvi put đaci dobijaju besplatne udžbenike prilagođene smetnjama u razvoju, a Ministarstvo je obezbedili i komplete za 86.000 osnovaca koji uče po redovnom programu. Da to ne ostane samo projekat?

To će biti u zakonu o udžbenicima. Nedavno smo prihvatili inicijativu hrvatske nacionalne manjine da u digitalnoj formi urade sve udžbenike za učenike koji uče na hrvatskom u Srbiji. Iznenadićemo javnost kad sledeće školske godine cifra od 86.000 skoči možda i na 250.000.

Skrajnuti su srednjoškolci stručnih škola kojima nedostaje 900 udžbenika?

U pravu ste. Oformio sam timove koji se bave reformom srednjeg stručnog obrazovanja čiji je posao i da pronađu najbolja rešenja za nedostajuće udžbenike. Mali su tiraži. Niko se ne otima da ih uradi. Mogu da budu i elektronski i to će biti u novom zakonu.

Poslednji korak reformisane gimnazije biće državna matura 2021. godine?

To mi je najslađi deo posla. Zašto ne možemo da ispunimo kvotu propisanu strategijom da gimnazija bude škola iz koje se najčešće ide na studije, da se procenat gimnazijalaca poveća na 40, a imamo ih upola manje. Očuvaćemo našu gimnaziju sa širim stepenom opšteg obrazovanja, ali i posebnim programima za jezike, matematiku, fiziku, informatiku, sportski i bilingvalni model. Plus prirodni, društveni i opšti tip. Izbornost će u gimnazijama biti ključna, ovoga puta ne zbog fonda časova ili interesa crkve, nego učenika. Biće im na raspolaganju pet izbornih paketa: biznis i ekonomija, pravo i globalne politike, ekologija, sport i zdravlje i umetnost. Državna matura biće ulaznica za fakultete.

Menja se koncept male mature...

Kod nas je mala matura i kadija i sudija, sredstvo moći i korupcije, a ne sme da bude bauk. Menjaće se sve od rasporeda zadataka na testu do nadzora kamerom iz ptičje perspektive. Kad se nešto pokvari morate da ga uljudite, dosadašnje propuste ne mogu da ulepšam ali moram da ih rešim.

Korenite izmene planova i programa očekuju se sledeće školske godine?

Plan je da prvi i peti osnovne i prvi srednje u sledeću školsku godinu krenu po potpuno reformisanim programima na kojima se intenzivno radi. Kod učitelja su slatke muke, biće više vremena za prirodu i društvo, dosta sporta, a svi su se složili da je od igračke do računara prevaziđen predmet. To će biti tri težišta izmena u prvom razredu osnovne. Već smo delegirali 22 tima za posebna pitanja koja proizilaze iz novousvojenih mera. Među njima su eksterno vrednovanje škola, đački turizam, ishrana... Najveći tim će biti za procenu kvaliteta rada nastavnika na osnovu uspeha učenika.

Koga novi zakon zatekne u statusu tehnološkog viška faktički će do kraja decembra uzeti otpremninu ili dobiti otkaz i iz sistema će izaći ljudi koji ne rade a dobijaju platu?

Upravo tako. Zabrana zapošljavanja stvorila je mehanizam praznog prostora, gde kad ode nastavnik u penziju ne možete ugasiti odeljenja a neko mora da radi. Ali ako ga ne prijavite na listu tehnoloških viškova, što ste u obavezi, skrivate radna mesta, dok država plaća viškove koji ne rade. To je nije mali budžetski prekršaj, to je krađa države u kojoj sudeluju direktori i školski odbor. Radnih mesta ima, ljudi koji rade dobiće mogućnost da se zaposle preko konkursa, a ne lične veze.

Kad se raspišu prvi konkursi prednost će imati nastavnici koji godinama rade na zameni?

To je logično. Autonomija je ustanove da časno bira sebi saradnike.

Direktori izvukli pouku

Zbog propusta na završnom ispitu preporučili ste smenu 28 direktora i nijedan nije smenjen...

Izvukli su pouku. Svi pišu obrazloženja, videćemo koliko će ona biti verodostojna. Direktori su indirektno odgovorni za rad dežurnih, supervizora i pregledača testova koji su ipak „slobodni strelci” i rade šta hoće. Kad te škole dobiju nižu ocenu zbog nepravilnosti na maturi i to bude uticalo na plate sve će dobiti smisao.