Referendumom gube i Madrid i Barselona
Za manje od dve nedelje uoči najavljenog katalonskog referenduma, između pristalica nezavisnosti i onih koji podržavaju opstanak Španije u sadašnjim granicama izbila je netrpeljivost kakva nikada ranije nije viđena, uprkos tome što ova dva tabora odavno postoje. O posledicama takvog razdora govori Đuzep Fontana (Barselona, 1931.), verovatno najveći živi istoričar ove zemlje.
Šta se može dogoditi na dan referenduma?
Najskandaloznije je što je vladajuća stranka Španije (Narodna partija) uspela da ubedi javno mnjenje da bi održavanje referenduma značilo otcepljenje Katalonije iako se zna da je to nemoguće. Jer, to bi značilo da bi katalonska vlada tražila od madridskih vlasti da uklone vojsku i nacionalnu policiju i da se mirno odrekne teritorije koja joj donosi 20 odsto nacionalnog dohotka. Čista je glupost verovati da će se to desiti. Održavanje referenduma trebalo bi da pokaže koliko građana želi nezavisnost, a koji procenat vidi svoju budućnost u okviru Španije. A vlast je svojim postupcima i retorikom stvorila atmosferu blisku građanskom ratu.
Može li se situacija porediti sa bivšom Jugoslavijom?
Jedini pravi primer stvaranja novih nezavisnih zemalja kao posledica otcepljenja u u centralnoj i Zapadnoj Evropi upravo je Jugoslavija. Ali, tu je postojao početni pravni izgovor: rečeno je da je u pitanju bila federacija. Osim toga, Nemačka je bila pobornik nezavisnosti Slovenije iz sopstvenih interesa, pa nije ni sačekala da se Evropska zajednica složi pre nego što je priznala Sloveniju i Hrvatsku. Pitanje je rešeno bombardovanjem NATO-a. Moglo bi se reći da je nezavisnost Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova potvrđena na neki način i tim bombardovanjem. Tako da mislim da se to s ovim ne može porediti.
Da li je presedan za ovo referendum o nezavisnosti Crne Gore?
Da, ali se odnos Katalonije i Španije nikako ne može porediti sa odnosom koji je Crna Gora imala sa Srbijom. Pored toga, referendum o nezavisnosti Crne Gore organizovala je EU, odnosno Havijer Solana. Uslovi su bili da izađe više od 50 odsto glasačkog tela i da bude više od 55 procenata pristalica nezavisnosti da bi se Crna Gora mogla otcepiti. „Da” je pobedilo sa minimalnom prednošću, 55,9 odsto. Sve se to odvijalo u situaciji potpune unutrašnje i spoljašnje razbijenosti same Srbije, što takođe ne dopušta poeđenje sa Španijom.
Kako to da su Katalonci baš sada zakazali referendum?
Želja za otcepljenjem od Španije i suverenističa retorika u naglom su porastu od 2010. godine, kada je partija na vlasti na silu ukinula katalonski statut, izglasan 2006., i na nivou Katalonije i u državnoj skupštini. Centralistička politika Narodne partije dovela je do toga da se predloži taj novi statut, a onda je premijer Marijano Rahoj rešio da taj statut ukine bukvalno na silu. I ekonomska kriza, sa smanjivanjem budžeta autonomnih pokrajina, imala je u Kataloniji ozbiljne posledice. Mnogi Katalonci misle da bi se sa nezavisnošću ekonomska situacija popravila.
Kojim pravcem očekujete da krenu događanja u bliskoj budućosti?
Najgore je što je stvorena klima konfrontacije. Mislim da ona Rahoju služi i za to da narod zaboravi drugi ozbiljan problem, a to je problem korupcije, za koju se često optužuje vladajuća stranka. Ovo ni u kom slučaju nije sukob dobrih i loših, ali jeste bitka iz koje ćemo svi izaći kao gubitnici.
*Autorka je profesorka estetike i filozofije na Univerzitetu Pompeu Fobra
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
