Референдумом губе и Мадрид и Барселона
За мање од две недеље уочи најављеног каталонског референдума, између присталица независности и оних који подржавају опстанак Шпаније у садашњим границама избила је нетрпељивост каква никада раније није виђена, упркос томе што ова два табора одавно постоје. О последицама таквог раздора говори Ђузеп Фонтана (Барселона, 1931.), вероватно највећи живи историчар ове земље.
Шта се може догодити на дан референдума?
Најскандалозније је што је владајућа странка Шпаније (Народна партија) успела да убеди јавно мњење да би одржавање референдума значило отцепљење Каталоније иако се зна да је то немогуће. Јер, то би значило да би каталонска влада тражила од мадридских власти да уклоне војску и националну полицију и да се мирно одрекне територије која јој доноси 20 одсто националног дохотка. Чиста је глупост веровати да ће се то десити. Одржавање референдума требало би да покаже колико грађана жели независност, а који проценат види своју будућност у оквиру Шпаније. А власт је својим поступцима и реториком створила атмосферу блиску грађанском рату.
Може ли се ситуација поредити са бившом Југославијом?
Једини прави пример стварања нових независних земаља као последица отцепљења у у централној и Западној Европи управо је Југославија. Али, ту је постојао почетни правни изговор: речено је да је у питању била федерација. Осим тога, Немачка је била поборник независности Словеније из сопствених интереса, па није ни сачекала да се Европска заједница сложи пре него што је признала Словенију и Хрватску. Питање је решено бомбардовањем НАТО-а. Могло би се рећи да је независност Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова потврђена на неки начин и тим бомбардовањем. Тако да мислим да се то с овим не може поредити.
Да ли је преседан за ово референдум о независности Црне Горе?
Да, али се однос Каталоније и Шпаније никако не може поредити са односом који је Црна Гора имала са Србијом. Поред тога, референдум о независности Црне Горе организовала је ЕУ, односно Хавијер Солана. Услови су били да изађе више од 50 одсто гласачког тела и да буде више од 55 процената присталица независности да би се Црна Гора могла отцепити. „Да” је победило са минималном предношћу, 55,9 одсто. Све се то одвијало у ситуацији потпуне унутрашње и спољашње разбијености саме Србије, што такође не допушта поеђење са Шпанијом.
Како то да су Каталонци баш сада заказали референдум?
Жеља за отцепљењем од Шпаније и суверенистича реторика у наглом су порасту од 2010. године, када је партија на власти на силу укинула каталонски статут, изгласан 2006., и на нивоу Каталоније и у државној скупштини. Централистичка политика Народне партије довела је до тога да се предложи тај нови статут, а онда је премијер Маријано Рахој решио да тај статут укине буквално на силу. И економска криза, са смањивањем буџета аутономних покрајина, имала је у Каталонији озбиљне последице. Многи Каталонци мисле да би се са независношћу економска ситуација поправила.
Којим правцем очекујете да крену догађања у блиској будућости?
Најгоре је што је створена клима конфронтације. Мислим да она Рахоју служи и за то да народ заборави други озбиљан проблем, а то је проблем корупције, за коју се често оптужује владајућа странка. Ово ни у ком случају није сукоб добрих и лоших, али јесте битка из које ћемо сви изаћи као губитници.
*Ауторка је професорка естетике и филозофије на Универзитету Помпеу Фобра
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
