I banjama potrebno lečenje

Na pr­vom me­stu je pri­rod­ni fak­tor – ter­mo­mi­ne­ral­ne vo­de, ga­so­vi, pe­lo­i­di, ko­ji­ma ovaj re­gi­on obi­lu­je. Za­tim i zdrav­stve­ne usta­no­ve ko­je se u nji­ma na­la­ze. Da­nas u Sr­bi­ji, po re­či­ma Vla­da­na Ve­ško­vi­ća, se­kre­ta­ra Udru­že­nja, u banj­skim i kli­mat­skim me­sti­ma po­sto­ji 25 spe­ci­jal­nih bol­ni­ca. One se ba­ve pre­ven­ci­jom, le­če­njem i re­ha­bi­li­ta­ci­jom u svim obla­sti­ma me­di­ci­ne, či­ne­ći zdrav­stve­ni si­stem znat­no ra­ci­o­nal­ni­jim i jef­ti­ni­jim. Pri­tom, sva­kog me­se­ca na po­sao vra­ća­ju bli­zu 10.000 rad­no spo­sob­nih lju­di. 

Ne­pri­me­re­no vre­me­nu kod nas je i ne­do­volj­no sa­gle­da­va­nje zna­ča­ja re­sur­sa mi­ne­ral­nih, ter­mal­nih i ter­mo­mi­ne­ral­nih vo­da, pri­me­ću­je naš sa­go­vor­nik. Na to upu­ću­je ne­po­sto­ja­nje si­ste­ma­ti­zo­va­nih po­da­ta­ka o svim lo­ka­li­te­ti­ma na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i nji­ho­va ne­do­volj­na is­tra­že­nost, kao i ne­po­sto­ja­nje ka­te­go­ri­za­ci­je u po­gle­du kva­li­te­ta, ko­li­či­ne, le­ko­vi­to­sti, mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja, in­fra­struk­tur­ne raz­vi­je­no­sti i za­šti­te re­sur­sa.

Za­bri­nja­va i či­nje­ni­ca da je van funk­ci­je vi­še od 5,5 hi­lja­da le­ža­ja. Svi oni po­bro­ja­ni su u iz­ve­šta­ju, uz na­po­me­nu da se ste­pen ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja na lo­kal­nu za­jed­ni­cu raz­li­ku­je od me­sta do me­sta. Od pot­pu­no uni­šte­ne lo­ka­ci­je, kao što je Kur­šu­mlij­ska ba­nja, ko­ja je za­pu­ste­la, pre­ko gu­bit­ka svih le­ža­ja ho­tel­skog ti­pa, ta­ko da su ne­ka­da ve­le­lep­ni i na­da­le­ko ču­ve­ni sta­ri ho­te­li po­sta­li ru­glo, ka­ko u Ma­ta­ru­škoj i Bo­gu­to­vač­koj ba­nji, ta­ko i u Jo­ša­nič­koj, Vranj­skoj, Ni­škoj, Gam­zi­grad­skoj... Znat­no sma­nje­nje ka­pa­ci­te­ta re­gi­stro­va­no je i na atrak­tiv­ni­jim tu­ri­stič­kim de­sti­na­ci­ja­ma (Vr­njač­ka ba­nja, So­ko­ba­nja i ba­nja Ko­vi­lja­ča). 

– Ve­ći­na po­me­nu­tih ba­nja je u eko­nom­ski ne­raz­vi­je­nim op­šti­na­ma. Kad bi se sme­štaj­ni ka­pa­ci­te­ti sta­vi­li u funk­ci­ju, ima­li bi­smo mi­li­on no­će­nja vi­še, što je 14 od­sto ukup­nog tu­ri­stič­kog pro­me­ta u Sr­bi­ji u 2015. Do­bi­li bi­smo 2.700 rad­nih me­sta – za­klju­ču­je Ve­ško­vić na osno­vu po­da­ta­ka do ko­jih se do­šlo pri iz­ra­di Iz­ve­šta­ja, a ko­ji su u pro­te­klih go­di­nu da­na pro­me­nje­ni na­bo­lje sa­mo u Vr­njač­koj ba­nji, gde je do­šlo do pri­va­ti­za­ci­je ho­te­la „Zve­zda” i „Fon­ta­na”, ko­ji od ma­ja pri­ma­ju go­ste u 346 so­ba.

U Vr­njač­koj i Vranj­skoj ba­nji na­la­ze se be­ton­ski ko­lo­si či­ja iz­grad­nja ni­je oti­šla da­lje od zi­do­va. Grad­nja ho­te­la sa 270 le­ža­ja u Vranj­skoj ba­nji po­če­la je 1978. go­di­ne. Ze­mlji­šte je PIO fon­du ustu­pi­la Spe­ci­jal­na bol­ni­ca i tu je na­stao za­plet zbog ko­ga je usle­dio ma­ra­ton­ski sud­ski pro­ces. Što zbog zu­ba vre­me­na, što zbog ru­ku lo­po­va, tek, od mo­nu­men­tal­nog zda­nja u iz­grad­nji osta­li su sa­mo zi­do­vi. „No­va zve­zda”, ko­ja se na­la­zi na pro­me­na­di u Vr­njač­koj ba­nji, u sa­sta­vu je HTP „Fon­ta­na”, ko­je je po­sle ne­u­spe­le pri­va­ti­za­ci­je oti­šlo u ste­čaj. U ste­ča­ju je i HTP „Ba­nja Ko­vi­lja­ča”, sa objek­ti­ma „Pod­ri­nje” i „Gu­če­vo”. Osta­tak fir­me dat je na upra­vlja­nje Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za re­ha­bi­li­ta­ci­ju – jed­nom od naj­sa­vre­me­ni­jih re­ha­bi­li­ta­ci­o­nih cen­ta­ra te vr­ste u Evro­pi. 

Ve­ći­na za­pu­šte­nih obje­ka­ta je, na ovaj ili onaj na­čin, u dr­žav­nom vla­sni­štvu, re­ci­mo Spe­ci­jal­na bol­ni­ca za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Žu­bor” u Kur­šu­mlij­skoj ba­nji vla­sni­štvo je Fon­da PIO, kao i za­vr­še­ni ho­tel u Jo­ša­nič­koj ba­nji, ko­ji ni­ka­da ni­je bio u funk­ci­ji. 

Pri­mer lo­še pri­va­ti­za­ci­je je i HTP „Sr­bi­ja tu­rist” iz Ni­ša. Ni­ška ba­nja je na tu­ri­stič­koj kar­ti Sr­bi­je osta­la je­di­no za­hva­lju­ju­ći In­sti­tu­tu za re­ha­bi­li­ta­ci­ju. O ne­ka­da pre­pu­nim ho­te­li­ma „Sr­bi­ja”, „Par­ti­zan” i „Ozren” sve­do­če sa­mo ru­še­vi­ne.

Pro­lom ba­nja i Ma­ta­ru­ška, obe na­sta­le na iz­vo­ri­ma le­ko­vi­te vo­de, de­ce­ni­ja­ma su ra­di­le po slič­nim pra­vi­li­ma. Ma­ta­ru­ška ni­je me­nja­la vla­sni­ka i ne ra­di. Pro­lom je pri­va­ti­zo­va­na 2000. go­di­ne u Ak­ci­o­nar­sko dru­štvo „Pla­nin­ka”, sa se­di­štem u Kur­šu­mli­ji. Ona po­tvr­đu­je tvrd­nju da je pri­va­ti­za­ci­ja re­še­nje ko­je bi do­ne­lo sto­ti­ne mi­li­o­na pri­ho­da od sme­šta­ja, po­re­za, tak­sa. „Pla­nin­ka” je u ve­ćin­skom vla­sni­štvu (95 pro­ce­na­ta) ma­lih ak­ci­o­na­ra, ko­ji su, u ve­li­koj me­ri, i rad­ni­ci za­po­sle­ni u ne­kom od nje­nih de­lo­va. Po­en­ta uspe­ha je u do­ma­ćin­skom po­slo­va­nju. 

Tošina banja

U op­šti­ni Ča­je­ti­na kod se­la Ro­žan­stvo po­sto­ji „To­ši­na ba­nja”, ne­do­vr­še­ni banj­ski kom­pleks ge­o­ter­mal­ne vo­de, či­ja je iz­grad­nja po­če­la 1974. go­di­ne. Po­ten­ci­jal­ni tu­ri­stič­ki bi­ser Zla­ti­bor­skog okru­ga, za ko­ji bi se mo­glo re­ći da je sta­nje ne­pro­me­nje­no, a šte­ta ve­li­ka, jer lo­po­vi po­la­ko raz­vla­če i uni­šta­va­ju za­mak, zbog ne­re­še­nih imo­vin­skih od­no­sa. Glav­ni in­ve­sti­tor, To­šo La­zo­vić, umro je pre šest-se­dam go­di­na

Ka­ko smo sa­zna­li od me­šta­ni­na Mi­li­je Kov­či­ća, op­šti­na još ne uspe­va da se do­go­vo­ri sa na­sled­ni­ci­ma ka­ko da ova iz­u­zet­no le­ko­vi­ta vo­da bu­de do­stup­ni­ja gra­đa­ni­ma. Oko 25 me­šta­na ko­ji su bi­li vla­sni­ci ze­mlje oko ba­nje po­klo­ni­li su ukup­no 1,12 hek­ta­ra ze­mlje za zi­da­nje ku­pa­ti­la. 

Na me­stu gde je da­nas „To­ši­na ba­nja”, ba­nja pod ime­nom „Va­pa” po­sto­ja­la je još od tur­skog vak­ta. Pre Dru­gog svet­skog ra­ta na tom me­stu je bio ba­zen ogra­đen da­ska­ma u ko­me se na­rod re­dov­no ku­pao i ba­njao.

Pre­ma za­pi­si­ma, ova vo­da le­či ek­ce­me, ra­ni­ce, li­ša­je­ve, pe­rut u ko­si, zno­je­nje no­gu, šu­gu i pro­bav­ne pro­ble­me.