Neutralnost – potreba ili politikantstvo

Zagovarači te inicijative, a pre svih predsednik RS Milorad Dodik kaže da bi rezolucijom trebalo da se pozove na demilitarizaciju BiH, kao i da se predvidi obavezna saglasnost naroda za strateška pitanja poput vojnog savezništva. Građani bi svoj stav trebalo da iskažu na referendumu.

Pristalice vojne neutralnosti u Banjaluci takav pristup pokušavaju da objasne izmenjenim okolnostima na svetskoj sceni. Nove geopolitičke okolnosti, kažu, zahtevaju i redefinisanje ranije utvrđenih opredeljenja.

Postoji opšte raspoloženje u RS da se po tom pitanju prati ponašanje Beograda. Mnogi u BiH, takođe, uveravaju da je članstvo u NATO sfera koji potpada pod ingerencije BiH. Oni cene da o tim pitanjima ne može da odlučuje entitet.

Ipak, malo je onih koji veruju da je članstvo BiH u NATO moguće bez jasnog pristanaka srpskog naroda. Pa je utoliko teže zamisliti integracije i članstvo u NATO za slučaj da vojna neutralnost bude potvrđena širim konsenzusom u Skupštini RS, što podrazumeva podršku vlasti i opozicije.

O svetskim okolnostima Dodik je govorio i pre neki dan kada je argumentovao povlačenje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH. Tada je uveravao da u Banjaluci ne stanuju avanturisti koji ne razumeju zadate svetske okolnosti.

Uzdržanost i rezerve koje opozicija iznosi na predlog rezolucije o vojnoj neutralnosti poslužile su Dodiku da ih optuži za neiskrenost. Pita ih da li izneseni stav o ravnanju sa Srbijom u pogledu vojne neutralnosti nameravaju da prate samo retorički.

Iz istupa lidera opozicije moglo bi se zaključiti da nisu spremni da podrže namere vlasti. Veruju da je reč o političkom populizmu. Za predsednika PDP-a Branislava Boranovića rezolucija je politička priča. Nije mu jasan plan, jer je nije pročitao, pa dodaje: „Imam osećaj da se tu radi o velikoj politizaciji i pokušaju da se stvaraju neke velike teme.” Stav SDS-a, najveće opozicione partije, za Radio-televiziju RS izneo je ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić. Kaže da neće i ne treba biti podržana rezolucija. „Zato što ćemo pratiti kako se Srbija bude ponašala.”

Namere vlasti Dodik je preneo i ruskom ambasadoru u BiH Petru Ivancovu, koji na tu temu kaže: „Srpska treba da ide putem Srbije po tom pitanju, uključujući i rezoluciju o vojnoj neutralnosti. To je, kako sam razumeo, i izbor građana RS”, rekao je Ivancov, prenosi Radio-televizija RS. Potom za „Sputnjik” kaže kako su „pokušaji da se BiH uvuče u NATO sve energičniji, ali bar jedan deo te države je protiv toga”.

Da bi pitanje koje zahteva društveni konsenzus moglo naići na probleme sa nalaženjem šire podrške, ukazuju i neki stavovi iz Dodikove partije. Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić za „Nedeljnik” kaže da se dimenzija međunarodne polarizacije istok–zapad prelila u BiH kao idealno igralište.

Veruje da je to samo dodatno pojačalo unutrašnje tenzije i ističe: „To što su u međuvremenu svi promenili politički stav, pa su sada svi protiv, ne znači da do 2006. nisu svi bili za. Zato nam treba više obrenovićevske mudrosti nego Karađorđevog herojstva. Kakve su šanse RS sa milion stanovnika protiv nekoliko stotina miliona stanovnika zemalja koje čine NATO.”

Televizija BN se pita da li je to samo pojedinačan istup Igora Radojičića ili pokazatelj promene kursa o NATO-u kompletnog SNSD-a. Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova BiH, u svemu pronalazi samo taktiku SNSD-a.