Kosovo je presedan, a ne „poseban slučaj”

A stvari su jasne, osnovni postulat je da spoljašnje samoopredeljenje mora biti u skladu i sa međunarodnim i sa unutrašnjim pravom”, ističe Kreća.

Zato je za ovog međunarodnopravnog eksperta razlika koju EU pravi između Katalonije i Kosova izraz političkog rezonovanja utemeljenog na partikularnim političkim interesima koje nema utemeljenje u međunarodnom pravu. „Pravo na samoopredeljenje važi jednako za sve narode, uostalom i govori se o jednakom pravu na samoopredeljenje. Ali treba podsetiti da albanski živalj na KiM i nije predstavljao narod, već nacionalnu manjinu, koja nema prava na samoopredeljenje”, dodaje Milenko Kreća.

Da bi briselska administracija odbranila tezu kako su slučajevi Kosova i Katalonije neuporedivi, portparol Evropske komisije Margaritis Shinas navodi da kada je u pitanju priznanje Kosova to bio vrlo specifičan kontekst. I da je takva pozicija usvojena od strane Evropskog saveta, a na osnovu UN deklaracije i različitih rezolucija UN i međunarodne zajednice.

Na oštru reakciju srpskog predsednika Aleksandra Vučića – koji je upitao kako to da referendum o nezavisnosti u Kataloniji ne može biti zakonit, dok je u slučaju Kosova otcepljenje dopušteno i bez referenduma – ponovo su se oglasili i iz EU. Kako prenosi agencija Beta, zvaničnici iz EK poručuju da je Katalonija unutrašnje pitanje Španije, članice EU, i ne može se porediti sa „slučajem Kosova” o čijem je jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine Savet ministara EU zauzeo stav da je to „jedinstven slučaj” koji ne može poslužiti kao presedan. Izvori u Briselu su rekli da zaključak Beograda o dvojakim aršinima nema osnova i ukazali na odluku Saveta ministara EU od 18. februara 2008, u kojoj se takođe ističe da će o pitanju samoproglašenja nezavisnosti u Prištini svaka članica EU „odlučiti u saglasnosti sa svojom praksom i međunarodnim pravom”.

Predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović izjavio je da je „pravno nasilje koje pojedine članice Evropske unije sprovode nad Srbijom, na primeru Katalonije ogoljeno do kraja”. „Sve što su te države činile godinama bilo je ponižavanje i nepoštovanje srpskog naroda, države Srbije i njenih institucija. Sada je svima jasno da su priznavanjem Kosova najgrublje povredili međunarodno pravo, ne obazirući se na naš Ustav i zakone”, ocenio je Popović.

To što se EU kada je u pitanju Kosovo poziva na deklaracije i rezolucije u UN, za Kreću nije jak argument. Po njemu oni ciljaju na seriju rezolucija koje su donete u okviru UN koje se tiču stanja na Kosovu, ali su se one kako vreme teče, pokazale kao politički obojene. Osim toga, nisu ni pravno obavezujuće. „Dok god je na snazi Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti, doneta na osnovu glave sedam Povelje UN, što znači da je pravno obavezujuća za sve, Kosovo i Metohija je u sastavu Srbije, ali pod međunarodnom kontrolom. I sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, ono u svetlu međunarodnog prava ne može da stekne status međunarodno priznate države”, kaže naš sudija Stalnog arbitražnog suda u Hagu.

Milenko Kreća smatra da EK u odbrani svoje argumentacije da su referendum u Kataloniji i deklaracija kojom je skupština Kosova 2008. proglasila nezavisnost različiti, u stvari ima na umu savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde koji je, ističe, dao jedan apstraktan odgovor i van konteksta odgovora na osnovno pitanje – da li je osamostaljivanje Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

– Zato se ja pozivam na izdvojena mišljenja sudija u Međunarodnom sudu pravde, koja su vrlo utemeljena. Sudija Abdul Koroma je jasno istakao da je deklaracija o nezavisnosti KiM nezakonita i ništavna. A tadašnji potpredsednik MSP-a sudija Petr Tomka je rekao, citiram: „Pravni režim upravljanja međunarodnom teritorijalnom organizacijom Kosova od strane UN ostaje nepromenjen”, objašnjava Kreća.

Ovaj stručnjak za međunarodno pravo podseća da pravo na samoopredeljenje naroda spada u grupu takozvanih vrhovnih  apsolutnih prava naroda. A to se u slučaju Kosova  pokušalo zamaskirati takozvanim konceptom remedijalne secesije. Po tom konceptu, iako određeni entitet nema pravo na samoopredeljenje u smislu opšteg međunarodnog prava, to pravo bi se moglo vršiti u izuzetnim slučajevima kada postoji, kako se kaže, masovno kršenje ljudskih prava.

– Takva pravna  konstrukcija je u osnovi politička i nije podržana nezavisno ustanovljenim faktima, o čemu pišu stručnjaci na Zapadu. Po njihovom mišljenju, proglašenje nezavisnosti KiM je izvršeno protivno pravu. Priznanje koje je dao jedan broj država Kosovu, u stvari je politički akt, izraz oportuniteta i vrednosne političke procene koja se ne oslanja na pravo i odražava konstelaciju međunarodnih odnosa u vreme kada se sukob na Kosovu dogodio – ističe Kreća, napominjući da je u ovom slučaju reakcija naše vlade i predsednika na stav EU bila neophodna.

Za pismo koje Beograd sprema za 22 države EU i u kojem će ih pozvati da preispitaju odluku o jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova, Milenko Kreća smatra da će biti teško stvari vratiti na teren međunarodnog prava, ali ako ništa drugo, to može da ojača našu pregovaračku poziciju.