„Džokera” porede i sa Čembrlenom

Jokić bi bio u idealnom timu NBA (ove sezone broj igrača po klubu je sa 15 povećan na 17) i ako se pitaju kreatori liste 100 najboljih aktera današnje američke profi košarke, koju je minulog meseca objavio ESPN, vodeća svetska sportska televizija. Oni su ga postavili na 16. mesto, ispred Kazinsa (Nju Orleans, 17), Lilarda (Portland, 18), Tompsona (Golden Stejt, 19), Porzingisa (Njujork, 22), Irvinga (Boston, 25) itd.

Nešto ranije, druga velika tv mreža, „Foks sports”, praveći listu 25 mladih igrača koji će „definisati budućnost NBA” (bez aktuelne garniture novajlija), Jokića je ubacila na sedmu poziciju iza, redom, Taunsa (Minesota), Gobera (Juta), Irvinga, Porzingisa, Adetokumba (Milvoki) i Dejvisa (Nju Orleans).
U redovnoj anketi generalnih menadžera NBA ligaša, Jokić je proglašen za drugog najboljeg stranca (lane ih bilo 113) sa 14 odsto glasova, iza Grka Adetokumba sa 69 %. Prošle godine u toj konkurenciji su se našla sedmorica igrača, a ne i Jokić, koji je ovoga puta dobio glasove i u kategoriji najboljih centara lige.

Oni koji su se u SAD minulih meseci trudili da ilustruju Jokićev uspon, publici koja nije imala puno prilike da ga gleda (Denver retko bio u prenosu sa nacionalnom pokrivenošću), sipali su brojeve koji su još impresivniji od top-lista. Prema tzv. naprednim statistikama koje su osvojile američki profesionalni sport, u periodu od 25. decembra do kraja regularnog dela u aprilu, od Jokića su bolje igrali jedino MVP lige Rasel Vestbruk (Oklahoma) i prvi „tip” one kladionice za njegovog naslednika Kavai Lenard (San Antonio).

Jokićev „Hulingerov rejting igračke efikasnosti”, složenija varijanta ovdašnjeg indeksa korisnosti, za navedeni period je iznosio 28,4. To bi bio drugi učinak za celu sezonu, iza Vestbruka, a ispred Duranta, a ovako je naš košarkaš ukupno imao bilans 26,4, na osmom mestu. Dva stepenika niže od za mnoge najboljeg igrača sveta Lebrona Džejmsa, a sedam više od lidera šampionskog Golden Stejta Stefona Karija (Goran Dragić 47.). A u pogledu uticaja na rezultat (tzv. „stvarni plus-minus” sa njim u igri), sa +6,73, bio je šesti, tri mesta ispred Vestbruka...

U analizama Jokićevog koraka od sedam milja, preloman je 15. decembar kada je zauzeo mesto u prvoj petorci, posle čega mu je učinak bio 17,9 poena (na nivou sezone 16,7), 10,3 skoka (9,8) i 5,3 (4,9) asistencije za 28,8 (27,9) minuta po meču. Jedan prikaz pokazao je da je Jokić lane imao 31 meč sa najmanje 30 minuta na terenu, u kojima je u proseku beležio učinak iznad 22 poena (22,7), 12  skokova (12,9) i šest proigravanja (6,2) po susretu, što su kroz istoriju, ali na nivou cele sezone, uspela samo dvojica iz kruga najboljih svih vremena, Vilt Čembrlen dva puta i Oskar Robertson jednom. Obojica su tih godina igrala bar 44 minuta po meču...

Džokeru, kako je Jokića nazvao saigrač Majk Miler da se ne bi mučio sa izgovorom prezimena, podređen je napad „zlatnog grumenja”, drugi najbolji u NBA nakon 1. januara, sa 113 poena na 100 poseda lopte – za dva deseta dela koša je bio slabiji od Golden Stejtovog (sa našim centrom u igri 118/100). Prema Somborcu kojeg mediji opisuju kao „plej-centra” zbog razigravanja saigrača, a navijači vide kao asa kakvog su dugo čekali (najveće ime kluba iz Kolorada je legenda osamdesetih Aleks Ingliš), letos je i dograđivana ekipa. Najviše sa idejom da se manje osete njegove slabosti u defanzivi – u poslednja četiri meseca „nagetsi” su imali najgoru odbranu NBA – angažovan je četvorostruki „ol star”, krilni centar Pol Milsap (32), za 90 miliona dolara na tri godine. Makar prvo kolo plej-ofa ovoga puta ne bi smelo da izmakne.