Odgovor na referendum – Katalonija je Španija

Prema izveštajima agencija
Barselona –– U Barseloni se na protestu protiv proglašenja nezavisnosti španskog regiona Katalonije okupilo oko 350.000 ljudi, sudeći prema informacijama gradske policije. Organizatori skupa, međutim, tvrde da je na skupu bilo između 930.000 i 950.000 ljudi.

Na glavnom gradskom trgu okupljeni demonstranti su nosili španske i katalonske zastave i uzvikivali „Katalonija je Španija”, „Zajedno smo jači” i pozivali na hapšenje katalonskog lidera Karlesa Pućdemona. U takvoj atmosferi jučerašnjem skupu pod parolom „Dosta! Urazumimo se!”, u organizaciji katalonskog civilnog društva, pridružio se nobelovac Mario Vargas Ljosa. On se obratio prisutnima rečima da nikakva „separatistička zavera” u Kataloniji neće uništiti špansku demokratiju. Peruansko-španski pisac i nobelovac Ljosa (81) je tom gradu odao priznanje kao „prestonici španske kulture, otvorenoj ka svetu”.„Želimo da Katalonija bude kulturna prestonica Španije kao što je bila kada sam došao da živim ovde”, naveo je on. Prema njegovim rečima, „strast može biti destruktivna kada je pokreću fanatizam i rasizam” a kao najgoru od takvih strasti je označio nacionalizam. „Potrebno je mnogo više od pučističke zavere (...) da bi se uništilo ono što je stvarano 500 godina, to nećemo dozvoliti. Ovde su okupljeni mirni građani koji veruju u zajednički i slobodni život. Pokazaćemo separatističkoj manjini da je Španija moderna zemlja”, rekao je Ljosa, koji je Nobelovu nagradu za književnost dobio 2010. godine.

Mario Vargas Ljosa (Foto Rojters)

Protesti u Barseloni su organizovani nedelju dana posle održavanja referenduma o nezavisnosti, koji španska centralna vlast ne priznaje i koji je Ustavni sud Španije proglasio nelegalnim. Referendum je obeležilo policijsko nasilje i veliki broj povređenih građana i policajaca. Većina izašlih glasala je za nezavisnost (90,18 odsto), mada je na referendum izašlo manje od polovine birača (43,03).

Sednica katalonskog parlamenta, na kojoj bi mogla da bude proglašena nezavisnost tog španskog regiona, zakazana je za utorak, a španski Ustavni sud je naredio privremenu suspenziju sednice.

(Foto Rojters)

Svetski mediji navode da je na brojnost skupa uticala i odluka dve velike banke da izmeste svoje centrale iz Katalonije u druge delove Španije da bi, u slučaju proglašenja nezavisnosti, nastavile da rade pod španskim i evropskim zakonima. Veliki broj kompanija je najavio da će u slučaju otcepljenja tog španskog regiona učiniti isto.

I u subotu su održani veliki protesti u Madridu i Barseloni kako bi se pozvalo na dijalog. Na ulice glavnog grada Španije Madrida i prestonice Katalonije Barselone izašli su građani obučeni u belo i sloganom „Hoćemo li da pričamo” poslali poruku španskim političarima.

Španski premijer Marjano Rahoj izjavio je juče da njegova vlada neće dozvoliti da Katalonija proglasi nezavisnost i odvoji se od ostatka zemlje. Rahoj je rekao u intervjuu listu „Pais” da se Španija neće deliti, kao i da će jedinstvo španskog naroda biti očuvano. Vlada u Madridu će razmotriti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi sprečila Kataloniju da proglasi nezavisnost, naveo je on.

Rahoj je rekao da Madrid može da se pozove na Član 155 Ustava koji omogućava vladi da suspenduje, u potpunosti ili delimično, regionalnu samoupravu koja ne poštuje ustavne obaveze ili ugrožava interese Španije.

„Nešenel interest” je juče situaciju u Španiji uporedio sa bivšom Jugoslavijom, ali je naveo da je velika razlika između Katalonije i SFRJ ta što budućnost EU nije zavisila od opstanka Jugoslavije. Dakle, EU neće dozvoliti otcepljenje Katalonije jer onda ništa ne bi sprečavalo Baskiju, Flandriju i njima slične regione da pođu istim putem.

List navodi i da su pedeset i nešto procenata Katalonaca koji nisu izašli na sporno glasanje, jasno stavili do znanja šta misle o referendumu svesni da nezavisna Katalonija ne bi bila med i mleko, već država van EU, sa većom stopom nezaposlenosti, višim porezima, i Barselonom koja ne igra špansko prvenstvo.