Predsednički dvoboj Tirka i Mesića

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 10. aprila – Takve izjave nisu dostojne predsednika jedne suverene države kada govori o drugoj suverenoj državi ili o političkim odnosima u toj drugoj suverenoj državi; između Slovenije i Hrvatske ima prilično nerešenih pitanja, a lakše ćemo ih rešiti ukoliko postignemo viši nivo poštovanja i kulture u međusobnoj komunikaciji – poručio je sinoć putem informativne emisije tabloidne POP TV predsednik Slovenije Danilo Tirk svom kolegi u Zagrebu Stjepanu Mesiću. Razlog Tirkovog nezadovoljstva jeste prekjučerašnja Mesićeva izjava izrečena u glavnom gradu Hrvatske, i to u Slovenačkom domu prilikom svečane promocije knjige o slovenačko-hrvatskim odnosima.

Mesić je tom prilikom u dosta oštrom tonu kazao, po pitanju oštećenih štediša nekadašnje Ljubljanske banke: „Ti su ljudi izigrani na osnovu jeftinog trika. Mislim na proglašenje stečaja Ljubljanske banke i formiranje – Nove ljubljanske banke (NLB). Za zadržavanje njihovog novca teško je naći drugu reč, već da su ljudi ostali bez para. Oni su opljačkani!”

Mesić je dodao da je NLB u obavezi da svojim nekadašnjim štedišama vrati dug Ljubljanske banke jer to „nema nikakve veze sa sukcesijom nekadašnje SFRJ”, već se radi isključivo o odnosu između banke i njenih klijenata. Da podsetimo, Slovenija već sedamnaestu godinu zastupa gledište da je potraživanje štediša iz Hrvatske prema Ljubljanskoj banci deo rasprave o nasleđu nekadašnje federacije, što je danas ponovio i predsednik uprave Ljubljanske banke Borut Ožura, naglasivši da je problem uređenja jemstva bivše SFRJ za devizne štedne uloge „nesumnjivo problem sukcesije”.

Mesić nije propustio priliku da u Zagrebu, tokom promocije knjige koja tretira slovenačko-hrvatske odnose, pomene i da je naizgled najspornija pogranična kota u međudržavnom sporu ona koja je najviše eksponirana u slovenačkoj javnosti, a to je pojas u Sečovljama (Istra), tačnije uz salaš slovenačkog državljanina Joška Jorasa, koji se nalazi tik uz među. Predsednik Hrvatske je za Jorasa, čije provokacije na osporenom zemljištu često zagorčavaju međudržavne odnose i završavaju se protestnim notama, rekao: „Zabrinjava me da službeni krugovi u Ljubljani pristaju na to da taj čudak (Joras) bude eksponent njihove politike, odnosno da im on možda svojim ispadima i diktira tu politiku. To nije ni dobro, ali to nije ni ozbiljno!”

Kao drugi gorući međudržavni problem Mesić je naglasio nerešenu morsku i kopnenu među, s naglaskom na „ponašanje Ljubljane prema ekscesima u Sečovljama”, i ponovio da se Hrvatska unapred obavezala da će prihvatiti i sprovesti odluke Međunarodnog suda u Hagu. „Očekujem takvu izjavu i iz Ljubljane, a verujem da je očekuju i u Briselu gde nisu oduševljeni teritorijalnim sporenjima sadašnjih ili budućih članica, a još manje njihovom nesposobnošću da svoju sudbinu daju u ruke međunarodnom pravosuđu”, zaključio je Mesić. „Razočaran sam izjavama hrvatskog predsednika”, uzvratio je Tirk i ponovio da su to sve izrazi koji ne „doliče šefu države”.

Tirk je reagovao i na Mesićeve optužbe da Slovenija blokira otvaranje dva pregovaračka poglavlja između Hrvatske i Evropske unije. „To nije tačno. Slovenija ne radi ništa drugo nego izražava želju da se poštuju kriterijumi koji postoje za članstvo u Evropskoj uniji”, kazao je Tirk. Iznenađenje je da je sada prvi put i slovenački predsednik pomenuo mogućnost da Slovenija upriliči referendumsko odlučivanje o ulasku komšija u Uniju, što je pre neki dan kazao i premijer Janez Janša, rekavši da se nije sasvim odustalo od ideje da građani na referendumu izraze svoju volju u pogledu ulaska Hrvatske u EU. „Tu mogućnost (referendum) ne treba isključiti, jer u Sloveniji to dopušta ustav. Pitanje je da li bi to bilo politički pametno, ali o tome ćemo odlučivati kada dođe vreme za to.”

Tirk je napomenuo i da je pod znakom pitanja hoće li se odazvati Mesićevom pozivu da dođe u Zagreb. Poseta „na visokom nivou” je potpuno zavisna od daljih Mesićevih izjava, pripretio je Tirk, uz diplomatski zaključak da on put u Zagreb – „želi”.

Što se Mesića tiče, on je odgovorio citirajući misao pokojnog predsednika Janeza Drnovšeka, s kojim je sarađivao još u „beogradska vremena”, da „sadašnja generacija mora da uredi otvorena pitanja jer nema pravo da ih ostavi potomcima”.