Председнички двобој Тирка и Месића

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 10. априла – Такве изјаве нису достојне председника једне суверене државе када говори о другој сувереној држави или о политичким односима у тој другој сувереној држави; између Словеније и Хрватске има прилично нерешених питања, а лакше ћемо их решити уколико постигнемо виши ниво поштовања и културе у међусобној комуникацији – поручио је синоћ путем информативне емисије таблоидне ПОП ТВ председник Словеније Данило Тирк свом колеги у Загребу Стјепану Месићу. Разлог Тирковог незадовољства јесте прекјучерашња Месићева изјава изречена у главном граду Хрватске, и то у Словеначком дому приликом свечане промоције књиге о словеначко-хрватским односима.

Месић је том приликом у доста оштром тону казао, по питању оштећених штедиша некадашње Љубљанске банке: „Ти су људи изиграни на основу јефтиног трика. Мислим на проглашење стечаја Љубљанске банке и формирање – Нове љубљанске банке (НЛБ). За задржавање њиховог новца тешко је наћи другу реч, већ да су људи остали без пара. Они су опљачкани!”

Месић је додао да је НЛБ у обавези да својим некадашњим штедишама врати дуг Љубљанске банке јер то „нема никакве везе са сукцесијом некадашње СФРЈ”, већ се ради искључиво о односу између банке и њених клијената. Да подсетимо, Словенија већ седамнаесту годину заступа гледиште да је потраживање штедиша из Хрватске према Љубљанској банци део расправе о наслеђу некадашње федерације, што је данас поновио и председник управе Љубљанске банке Борут Ожура, нагласивши да је проблем уређења јемства бивше СФРЈ за девизне штедне улоге „несумњиво проблем сукцесије”.

Месић није пропустио прилику да у Загребу, током промоције књиге која третира словеначко-хрватске односе, помене и да је наизглед најспорнија погранична кота у међудржавном спору она која је највише експонирана у словеначкој јавности, а то је појас у Сечовљама (Истра), тачније уз салаш словеначког држављанина Јошка Јораса, који се налази тик уз међу. Председник Хрватске је за Јораса, чије провокације на оспореном земљишту често загорчавају међудржавне односе и завршавају се протестним нотама, рекао: „Забрињава ме да службени кругови у Љубљани пристају на то да тај чудак (Јорас) буде експонент њихове политике, односно да им он можда својим испадима и диктира ту политику. То није ни добро, али то није ни озбиљно!”

Као други горући међудржавни проблем Месић је нагласио нерешену морску и копнену међу, с нагласком на „понашање Љубљане према ексцесима у Сечовљама”, и поновио да се Хрватска унапред обавезала да ће прихватити и спровести одлуке Међународног суда у Хагу. „Очекујем такву изјаву и из Љубљане, а верујем да је очекују и у Бриселу где нису одушевљени територијалним спорењима садашњих или будућих чланица, а још мање њиховом неспособношћу да своју судбину дају у руке међународном правосуђу”, закључио је Месић. „Разочаран сам изјавама хрватског председника”, узвратио је Тирк и поновио да су то све изрази који не „доличе шефу државе”.

Тирк је реаговао и на Месићеве оптужбе да Словенија блокира отварање два преговарачка поглавља између Хрватске и Европске уније. „То није тачно. Словенија не ради ништа друго него изражава жељу да се поштују критеријуми који постоје за чланство у Европској унији”, казао је Тирк. Изненађење је да је сада први пут и словеначки председник поменуо могућност да Словенија уприличи референдумско одлучивање о уласку комшија у Унију, што је пре неки дан казао и премијер Јанез Јанша, рекавши да се није сасвим одустало од идеје да грађани на референдуму изразе своју вољу у погледу уласка Хрватске у ЕУ. „Ту могућност (референдум) не треба искључити, јер у Словенији то допушта устав. Питање је да ли би то било политички паметно, али о томе ћемо одлучивати када дође време за то.”

Тирк је напоменуо и да је под знаком питања хоће ли се одазвати Месићевом позиву да дође у Загреб. Посета „на високом нивоу” је потпуно зависна од даљих Месићевих изјава, припретио је Тирк, уз дипломатски закључак да он пут у Загреб – „жели”.

Што се Месића тиче, он је одговорио цитирајући мисао покојног председника Јанеза Дрновшека, с којим је сарађивао још у „београдска времена”, да „садашња генерација мора да уреди отворена питања јер нема право да их остави потомцима”.