Sa Češkićem na rad u Češku

Svi spremni da pođu da zarade, po satu tri evra a dužinu radnog dana, kažu, sami određuju. Ističu u glas da bi im dve hiljadarke bilo dovoljno, pa da se do zime vrate kući, a objašnjeno im je da mogu da rade i 14 sati dnevno – pa ko koliko izdrži. Prevoz autobusom, smeštaj i hrana obezbeđeni. I prevoz ako stanuju dalje od mesta gde će sklapati neke televizore. Ne znaju da li je među onima s kojima su razgovarali bio pomenuti Češkić, naravno nemaju nikakav njegov telefon. Grad odakle je? Pretpostavljaju Beograd kad su već potezali u glavni grad na sastanak u hotelu. Polazak u Češku već sledećeg vikenda, Radovan od koga smo sve ovo čuli nije siguran da će poći i sumnjičavo vrti glavom. Kaže nigde imena firme, nigde ni jednog telefona, adrese a hotelsku salu može da se iznajmi svako za male pare.

Na internet portalu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje izdaje dozvolu za rad agencijama za zapošljavanje i vodi registar izdatih dozvola Darka Češkića nema. Nažalost, zato se često dešava da radnici preko ko zna kakvih privatnih agencija za zapošljavanje završe kao jeftina i mobingovana radna snaga, o čemu svedoči i letošnje iskustvo naših ljudi u „Samsungovoj” fabrici u slovačkoj opštini Galanta, o kojima su novine pisale. Agencija koja ih je povela na rad nije im isplatila zarade i ostavila ih je bez hrane i smeštaja. U ambasadi Srbije u Slovačkoj tada su upozorili da se ovakve prevare često dešavaju i ujedno apelovali na radnike iz Srbije da je najsigurnije da posao u inostranstvu traže preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

U Srbiji trenutno legalno posluje 105 agencija za posredovanje pri zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, a njihov spisak nalazi se na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U ovom ministarstvu kažu da kontrolišu rad agencija koje imaju dozvolu za zapošljavanje.

– Nakon saznanja ovog u ministvu pokrećemo kontrolu i ukoliko se utvrdi da agencija zapošljava suprotno odredbama zakona, oduzima joj se dozvola. S druge strane, na inicijativu ovog ministarstva, a po saznanju da određene firme zapošljavaju a nemaju čak ni dozvolu, upućujemo tržišne inspektore zadužene da „nadgledaju rad neregistrovanog privrednog subjekta, odnosno radnika koji nema dozvolu za rad”. Posle toga sledi rešenje o zabrani zapošljavanja i pokretanje prekršajnog postupka. Nakon nadzora i utvrđenih nepravilnosti, tržišna inspekcija po pravilu o svemu obaveštava i policiju – objašnjavaju stručni saradnici u Ministarstvu rada.

Dakle, ukoliko agencija preko koje neko ide na rad u inostranstvo ima važeću dozvolu za rad, građani se obraćaju pomenutom ministarstvu, ako to nije slučaj, jer je reč o firmi koja radi bez dozvole za rad – trebalo bi se obratiti tržišnoj inspekciji, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova, ukoliko ima elemenata za krivično gonjenje. Pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu rada za vreme trajanja radnog odnosa u inostranstvu u nadležnosti su inspekcije rada u zemlji zaposlenja, što bi u ovom slučaju bila Češka. Za vreme boravka u inostranstvu naši ljudi mogu da potraže i zaštitu diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u zemlji zaposlenja.

Iako procene demografa govore da našu zemlju svake godine zbog traženja posla u belom svetu napusti oko 30.000 osoba, svega 1.145 ljudi je lane kontaktiralo Migracioni servisni centar koji je osnovan pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako bi dobili informacije o mogućnostima legalnog zapošljavanja u inostranstvu. Iskustvo zaposlenih u beogradskom ogranku Migracionog servisnog centra govori da najveće interesovanje naših radnika, ipak, postoji za Nemačku, Švajcarsku i Austriju, mada sve veći broj naših ljudi posao traži i u skandinavskim i zemljama Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U 2016. godini usluge Migracionog centra Beograd koristilo je 345 osoba – 200 muškaraca i 145 žena. Analiza obrazovnog statusa njihovih korisnika govori da je najveći broj – 36 odsto, imao srednju školu. Slede osobe sa završenim osnovnim četvorogodišnjim studijama (33 procenta) i osobe sa završenom višom školom (dvanaest procenata). Polovina radnika pripada starosnoj kategoriji od 31 do 50 godina, slede osobe koje imaju između 26 i 30, a potom one do 25 godina. Svaki deseti radnik koji je tražio posao u inostranstvu u prošloj godini bio je stariji od 50 godina.