Са Чешкићем на рад у Чешку

Сви спремни да пођу да зараде, по сату три евра а дужину радног дана, кажу, сами одређују. Истичу у глас да би им две хиљадарке било довољно, па да се до зиме врате кући, а објашњено им је да могу да раде и 14 сати дневно – па ко колико издржи. Превоз аутобусом, смештај и храна обезбеђени. И превоз ако станују даље од места где ће склапати неке телевизоре. Не знају да ли је међу онима с којима су разговарали био поменути Чешкић, наравно немају никакав његов телефон. Град одакле је? Претпостављају Београд кад су већ потезали у главни град на састанак у хотелу. Полазак у Чешку већ следећег викенда, Радован од кога смо све ово чули није сигуран да ће поћи и сумњичаво врти главом. Каже нигде имена фирме, нигде ни једног телефона, адресе а хотелску салу може да се изнајми свако за мале паре.

На интернет порталу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које издаје дозволу за рад агенцијама за запошљавање и води регистар издатих дозвола Дарка Чешкића нема. Нажалост, зато се често дешава да радници преко ко зна каквих приватних агенција за запошљавање заврше као јефтина и мобингована радна снага, о чему сведочи и летошње искуство наших људи у „Самсунговој” фабрици у словачкој општини Галанта, о којима су новине писале. Агенција која их је повела на рад није им исплатила зараде и оставила их је без хране и смештаја. У амбасади Србије у Словачкој тада су упозорили да се овакве преваре често дешавају и уједно апеловали на раднике из Србије да је најсигурније да посао у иностранству траже преко Националне службе за запошљавање.

У Србији тренутно легално послује 105 агенција за посредовање при запошљавању у земљи и иностранству, а њихов списак налази се на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У овом министарству кажу да контролишу рад агенција које имају дозволу за запошљавање.

– Након сазнања овог у министву покрећемо контролу и уколико се утврди да агенција запошљава супротно одредбама закона, одузима јој се дозвола. С друге стране, на иницијативу овог министарства, а по сазнању да одређене фирме запошљавају а немају чак ни дозволу, упућујемо тржишне инспекторе задужене да „надгледају рад нерегистрованог привредног субјекта, односно радника који нема дозволу за рад”. После тога следи решење о забрани запошљавања и покретање прекршајног поступка. Након надзора и утврђених неправилности, тржишна инспекција по правилу о свему обавештава и полицију – објашњавају стручни сарадници у Министарству рада.

Дакле, уколико агенција преко које неко иде на рад у иностранство има важећу дозволу за рад, грађани се обраћају поменутом министарству, ако то није случај, јер је реч о фирми која ради без дозволе за рад – требало би се обратити тржишној инспекцији, односно Министарству унутрашњих послова, уколико има елемената за кривично гоњење. Питања у вези са остваривањем права по основу рада за време трајања радног односа у иностранству у надлежности су инспекције рада у земљи запослења, што би у овом случају била Чешка. За време боравка у иностранству наши људи могу да потраже и заштиту дипломатско-конзуларних представништава Србије у земљи запослења.

Иако процене демографа говоре да нашу земљу сваке године због тражења посла у белом свету напусти око 30.000 особа, свега 1.145 људи је лане контактирало Миграциони сервисни центар који је основан при Националној служби за запошљавање, како би добили информације о могућностима легалног запошљавања у иностранству. Искуство запослених у београдском огранку Миграционог сервисног центра говори да највеће интересовање наших радника, ипак, постоји за Немачку, Швајцарску и Аустрију, мада све већи број наших људи посао тражи и у скандинавским и земљама Уједињених Арапских Емирата.

У 2016. години услуге Миграционог центра Београд користило је 345 особа – 200 мушкараца и 145 жена. Анализа образовног статуса њихових корисника говори да је највећи број – 36 одсто, имао средњу школу. Следе особе са завршеним основним четворогодишњим студијама (33 процента) и особе са завршеном вишом школом (дванаест процената). Половина радника припада старосној категорији од 31 до 50 година, следе особе које имају између 26 и 30, а потом оне до 25 година. Сваки десети радник који је тражио посао у иностранству у прошлој години био је старији од 50 година.