Katalonska država trajala je osam sekundi
Jeste li ili niste proglasili nezavisnost? Ono što se pita ceo svet zapitao se i španski premijer koji je zatražio od Barselone da razjasni da li je preksinoć objavila da se odvaja od ostatka zemlje. I pre nego što je odgovor stigao, Madrid je saopštio da je već preduzeo korake za ukidanje autonomije i preuzimanje neposredne uprave nad regijom.
Katalonska nezavisnost trajala je osam sekundi. Toliko je pokrajinskom premijeru trebalo da u regionalnoj skupštini zatraži odlaganje dejstva nezavisnosti koju je prethodno objavio rečima da je Katalonija stekla pravo da bude samostalna država jer su njeni građani tako odlučili na referendumu. Karles Puđdemont je istakao da će slediti put koji su mu pokazali glasači i pozvao međunarodnu zajednicu da prizna njegovu pokrajinu kao nezavisnu i suverenu državu, ali je dodao da deklaracija o nezavisnosti ne treba odmah da stupi na snagu da bi se pružila šansa dijalogu sa centralnom vladom. Iako su Puđdemont i članovi njegove vladajuće koalicije potpisali deklaraciju o nezavisnosti, ona nije ozvaničena jer nije stavljena na glasanje u regionalnoj skupštini. Ocenjuje se da tamošnja vlada nije htela da prestonici pruži izgovor za preuzimanje direktne kontrole nad regionom, ali je premijer Marijano Rahoj najavio upravo takvu mogućnost.
On je otkrio da se vlada priprema da aktivira Član 155 Ustava, koji predviđa suspenziju pokrajinskih samouprava u slučaju narušavanja državnog interesa. Lider konzervativne vlade objasnio je da će od Barselone zatražiti zvanični odgovor na pitanje da li je preksinoć proglasila nezavisnost. „Od tog odgovora zavisiće naši sledeći koraci”, istakao je lider konzervativne vlade, vraćajući loptu na Puđdemontov teren i posredno poručujući da od pokrajinskog premijera zavisi da li će Katalonija zadržati autonomiju.
Rahoj je optužio katalonske vlasti da namerno šire konfuziju, ali se nije osvrnuo na Puđdemontov apel za dijalog. Najsnažniju potporu dobio je od katalonskih unitarista iz stranke Sijudadanos (Građani), koja je ušla i u nacionalni parlament i koja je zatražila da Madrid odmah preuzme kontrolu nad Katalonijom.
Pokretanje Člana 155 podržali su i socijalisti, najjača opoziciona stranka u Španiji, objavljujući da su sa premijerom postigli sporazum da u roku od šest meseci počnu da rade na promeni ustava.
„Ne” ukidanju regionalnih institucija i dalje je odgovor levičarskog Podemosa, treće najsnažnije stranke u skupštini, koja je izrazila žaljenje što su socijalisti sa Rahojevom Narodnom strankom i Sijudadanosom oformili „trijumvirat za suspenziju katalonske samouprave”. Podemos veruje da se katalonska kriza može rešiti referendumom na koji bi Madrid pristao.
Za pirinejsku kraljevinu nema diskusije o odvajanju, koje je zabranjeno i Ustavom. Protivila se i održavanju katalonskog referenduma, na kojem je 1. oktobra 90 odsto izašlih na glasanje (izlaznost 42 odsto) glasalo za otcepljenje. „Pais” ocenjuje da regionalni premijer nije ispunio obećanje dato građanima da će proglasiti nezavisnost u roku od dva dana ako prevagne glas „za” jer kupuje vreme i vrši pritisak na prestonicu da pristane na razgovor. Drugi madridski list, ABC, smatra da je ono što se preksinoć odigralo u Barseloni bilo „farsa i ucena”, dok informativni sajt „Diario” veruje da je „proglašen”. Na sličnom tragu je i katalonska ARA, koja ocenjuje da je „počela pauza za dijalog”, dok barselonska „Vangardija” piše o teatru apsurda opasnom po katalonsko društvo. O ukidanju katalonske vlade, parlamenta, policije i drugih ustanova govori se kao o „nuklearnoj opciji”, koja bi pokazala da je Madrid spreman na sve, što bi verovatno ojačalo argument secesionista zašto treba raskrstiti sa takvom centralnom vladom. Španski mediji prenose da se i vojska priprema da pomogne policiji i žandarmeriji koje su poslate u Kataloniju pred plebiscit da bi fizički onemogućile glasanje. U nasilju koje je katalonska vlada nazvala „brutalnom silom” centralnih snaga povređeno je oko 900 ljudi koji su krenuli na birališta. Regionalna autonomna policija oglušila se o naređenja Madrida da spreči glasanje, zbog čega je njen direktor suočen sa optužbama za nelojalnost prema državi.
Puđdemontova „nezavisnost na rate” produžila je dramu u jednom od najbogatijih evropskih regiona. Saborci ga i dalje podržavaju jer smatraju da je poveo Kataloniju putem kojim je išla i Slovenija kad se odvajala od Jugoslavije, pri čemu je Ljubljana u ovim krugovima i ranije važila za najbolji primer na koji Barselona treba da se ugleda. I pored protivljenja Beograda, Slovenija je održala referendum na kojem je izglasano otcepljenje, ali nije proglašavala nezavisnost u narednih šest meseci, da bi pokušala da pokrene dijalog sa prestonicom i pridobije potporu međunarodne zajednice. Za razliku od Ljubljane, koja je dobila zeleno svetlo Nemačke, najvećeg zagovornika slovenačkog i hrvatskog osamostaljivanja, Barselona ne može da tako lako računa na stranu pomoć, jer joj nijedna zemlja EU nije pružila podršku. Dok je slovenačku nezavisnost Slobodan Milošević prihvatio relativno brzo, da bi se posvetio ratu u Hrvatskoj i sve izglednijem ratu u Bosni, Katalonci su suočeni sa Rahojem, koji u ovim trenucima (sa mirnom Baskijom) teško da ima preča posla.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
