Nema privatnosti u digitalnom dobu

Tako su želje, ambicije i potrebe većine populacije dostupne hakerima i stručnjacima za onlajn oglašavanje.

Ne čudi onda što je raspravu o tome da li je privatnost u digitalnom dobu iluzija ili stvarnost nedavno na skupu u Beogradu pokrenula i Srpska akademija nauka i umetnosti, a jedna od učesnica bila je Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ona ističe da je ta nedoumica, u stvari večito hamletovsko pitanje samo umesto „biti” ili „ne biti”  dilema je „praćen” ili van sveta, staromodan…

– Izborom da koristimo pametni telefon možemo da steknemo utisak da je naša privatnost samo iluzija. Pristajemo na činjenicu da neko može da isprati sve naše pretrage na internetu, lako sazna koju muziku i literaturu volimo, kakve novčane transakcije smo obavili, gde smo bili, a zatim nam plasira reklame i druge informacije. To je lični izbor, da li ćemo koristiti prednosti pametnih uređaja ili čuvati privatnost. Pitanje je mnogo bitnije na državnom nivou i predstavlja nacionalni izazov, jer podrazumeva obavezu da zaštitimo najrazličitije podatke o građanima, zato što oni mogu biti masovno zloupotrebljeni – naglašava Matićeva i podseća na scenario koji se nedavno dogodio u Velikoj Britaniji kada su u hakerskom napadu bili blokirani zdravstveni kartoni nekoliko stotina hiljada pacijenata.

Nije najveći problem, kaže, što će neko objaviti privatnu stvar od čega neki građanin boluje, već što ovo može izazvati trajno gubljenje istorija bolesti hiljada ljudi i ugroziti njihovo lečenje i život.

– Na jednom od nedavnih evropskih skupova o internacionalnoj bezbednosti naglašeno je da se ratovi više neće voditi uz pomoć pušaka i tenkova nego preko sajber kriminala.  Podaci da 80.000 preduzeća u Evropskoj uniji godišnje biva izloženo hakerskim napadima, kao i da je digitalno nasilje nad decom Srbije tri godine unazad poraslo za 75 odsto jasno su nam ukazali da država mora da nađe institucionalni mehanizam za borbu sa nasilnicima na „mreži svih mreža” – naglašava Tatjana Matić i dodaje da su mere zaštite domaćih informacionih sistema od posebnog značaja, kao što su oni za snabdevanje stanovnika strujom i vodom, i jačanje digitalne sigurnosti građana ustanovljene u Zakonu o informacionoj bezbednosti i Strategiji razvoja informacione bezbednosti, donetim prošle godine.

Jedan od osnovnih zadataka, po donošenju zakona, bio je osnivanje Centara za prevenciju bezbednosnih incidenata u IKT sistemima. Matićeva najavljuje da će prvi takav nacionalni centar do kraja godine biti otvoren u RATEL-u, u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Njemu će privrednici, organizacije, instituti, domovi zdravlja, ustanove i udruženja prijavljivati svaku sumnju u pokušaj blokiranja njihovog informacionog sistema. To znači da će država preko centra u Palmotićevoj, između ostalog, štititi zdravstvene kartone građana Srbije i na taj način izbeći pomenuti scenario Velike Britanije. Ovim bi, takođe, od praćenja i ometanja sajber kriminalaca trebalo da budu zaštićeni i svi korisnici mobilnih i kablovskih internet mreža, jer će provajderi sve sumnje građana prijavljivati centru u Palmotićevoj. Isti scenario važi i za banke i ostale velike digitalne sisteme preko kojih se može zadirati u građansku privatnost.

– Planirano je i osnivanje centara za prevenciju bezbednosnih incidenata u IKT sistemima državne uprave, pri Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije. Razvoj novih tehnologija takođe je doveo do novih vrsta internet prevara i nasilja koje su donedavno bile nepoznate, pa sada imamo i nova krivična dela zbog kojih se uveliko radi na izmenama Krivičnog zakonika – naglašava Matićeva i dodaje da država naročito insistira na zaštiti dece na internetu i priprema novosti u toj oblasti.

Kurs za zaštitu od hakera i za žitelje zabačenih sela

Ministarstvo telekomunikacija će uskoro za zainteresovane organizovati obuke za zaštitu od hakera, digitalnog nasilja i zloupotreba na internetu. Matićeva kaže da se kandidati mogu prijavljivati preko mesnih zajednica, opština, lokalnih udruženja i da to važi i za najmanje i najzabačenije selo u Srbiji.

– Pored tehničkih detalja kao što su koliko često da menjaju lozinke, kako one treba da izgledaju, kako da blokiraju neki sajt, predavači Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu će ih naučiti kako da se ponašaju u virtuelnom svetu. Takođe će da ih usmere da nove tehnologije, koje ministarstvo podržava, iskoriste u svoju korist da nešto novo saznaju, ispolje kreativnost, olakšaju poslovanje kao što je plaćanje računa – ističe Matićeva.