Biblioteka - kuća svih kuća

– Ponosni smo na to što naša biblioteka nosi ime Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja iz roda Nemanjića. Imamo razvijen sistem bibliotečke delatnosti, deset hiljada članova, mada pružamo usluge i onima koji nisu naši članovi. Naša biblioteka matična je za raški okrug, a knjige sistemski čuvamo i u odeljenjima: naučnom, zavičajnom, dečjem. Tri veka periodike pohranjeno je u ovoj biblioteci – kaže Miloje Radović, uz napomenu da se ukupno 200.000 bibliotečkih jedinica nalazi u ovoj instituciji kulture. Njeni ogranci nalaze se u Mataruškoj banji i u Ratini.

– Naša osobenost je i rad sa decom, a u javnoj raspravi posvećenoj predlogu Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine, primetio sam da se nalazi i iskustvo začeto upravo u našoj biblioteci. Reč je o modelu intersektorske saradnje. To znači da smo u naše programe u radu sa decom uključili sve one koji se bave najmlađima. Tako danas imamo jedan poseban kreativni tim, podeljen u dve grupe. Jedan deo saradnika bavi se edukativnim programima, a drugi radi sa talentovanom decom. Na međunarodnim naučnim skupovima ovaj primer istican je kao deo dobre prakse. U knjizi „Planeta Čitalac“, koja predstavlja savremene i dobre primere rada sa korisnicima, jedina navedena biblioteka iz Srbije upravo je naša Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, pored onih iz Edinburga, Pariza, i drugih – ističe naš sagovornik.

Po njegovom objašnjenju, šesnaest kreativnih i edukativnih radionica zastupljeno je trenutno u ovoj instituciji, a sa decom, pored bibliotekara, rade književnici, novinari, naučnici, ekolozi, etnolozi – jedan probran tim iskusnih volontera. Nastalo je tako devet animiranih filmova, u partnerskim odnosima i sa drugim institucijama, među kojima je Narodna banka Srbije.

Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ partner je biblioteka iz Liona, Banjaluke, iz Prilepa i Velikog Trnova. Ova institucija kulture ima razvijenu izdavačku delatnost koja je nagrađena i na prošlogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a izdaje i časopis „Povelja“. Projekte ove biblioteke, među kojima je i ove godine po 26. put održan Žički duhovni sabor „Preobraženje“, finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja i lokalna samouprava. Svakom od dobitnika „Žičke hrisovulje“ Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ posvećuje naučni skup i zbornik radova sa tog skupa.

Miloje Radović pisac je za decu i odrasle, a sada nam pokazuje svoju novu knjigu za najmlađe „Ispričaj mi svet“. Ali, bibliotekarstvo je, pored toga što je njegova profesija, i njegova ljubav. Kaže da je to posao svakodnevnih iznenađenja i svakodnevnih iskušenja.

– Tajna bibliotekarstva je i u one dve slikovne glinene tablice, nastale na teritoriji danas unesrećene Sirije, sedam hiljada godina pre nove ere. Za njih je Alberto Mangel, jedan od vodećih intelektualaca današnjice, rekao da nas mogu odvesti do početka vremena. Verujem da su se iz te dve tablice rodila sva potonja napisana čuda u svetu, a to za mene znači da je biblioteka, koja je nastala kao najlepša ljudska tvorevina, veliko čudo čovečanstva, smatra Radović.

On podseća i na to da su stradanja knjiga i biblioteka stradanja čitavog ljudskog roda, a veruje da je čitav svet jedna velika biblioteka – kuća svih kuća. Zatim dodaje:

– Takvu biblioteku gradimo u Kraljevu. Bibliotekarstvo u kraljevačkom kraju traje osam stotina godina, a iduće godine navršava se 150 godina od osnivanja Čitaonice karanovačke, prve javne biblioteke u Kraljevu koja je postradala više puta. Iz 1915. godine imamo zabeležene podatke o uništavanju knjiga, čak i onih koje su bile iznajmljene tadašnjim čitaocima. O tome je pisao prof. dr Bojan Đorđević. Knjige su 1941. godine ponovo uništavane. Istoga dana kada je postradala Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, nastradala je i biblioteka u manastiru Žiča, biblioteka svetog Nikolaja Velimirovića, koja je brojala 57.000 knjiga.