Библиотека - кућа свих кућа

– Поносни смо на то што наша библиотека носи име Стефана Првовенчаног, првог српског краља из рода Немањића. Имамо развијен систем библиотечке делатности, десет хиљада чланова, мада пружамо услуге и онима који нису наши чланови. Наша библиотека матична је за рашки округ, а књиге системски чувамо и у одељењима: научном, завичајном, дечјем. Три века периодике похрањено је у овој библиотеци – каже Милоје Радовић, уз напомену да се укупно 200.000 библиотечких јединица налази у овој институцији културе. Њени огранци налазе се у Матарушкој бањи и у Ратини.

– Наша особеност је и рад са децом, а у јавној расправи посвећеној предлогу Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године, приметио сам да се налази и искуство зачето управо у нашој библиотеци. Реч је о моделу интерсекторске сарадње. То значи да смо у наше програме у раду са децом укључили све оне који се баве најмлађима. Тако данас имамо један посебан креативни тим, подељен у две групе. Један део сарадника бави се едукативним програмима, а други ради са талентованом децом. На међународним научним скуповима овај пример истицан је као део добре праксе. У књизи „Планета Читалац“, која представља савремене и добре примере рада са корисницима, једина наведена библиотека из Србије управо је наша Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, поред оних из Единбурга, Париза, и других – истиче наш саговорник.

По његовом објашњењу, шеснаест креативних и едукативних радионица заступљено је тренутно у овој институцији, а са децом, поред библиотекара, раде књижевници, новинари, научници, еколози, етнолози – један пробран тим искусних волонтера. Настало је тако девет анимираних филмова, у партнерским односима и са другим институцијама, међу којима је Народна банка Србије.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ партнер је библиотека из Лиона, Бањалуке, из Прилепа и Великог Трнова. Ова институција културе има развијену издавачку делатност која је награђена и на прошлогодишњем Међународном београдском сајму књига, а издаје и часопис „Повеља“. Пројекте ове библиотеке, међу којима је и ове године по 26. пут одржан Жички духовни сабор „Преображење“, финансијски подржавају Министарство културе и информисања и локална самоуправа. Сваком од добитника „Жичке хрисовуље“ Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ посвећује научни скуп и зборник радова са тог скупа.

Милоје Радовић писац је за децу и одрасле, а сада нам показује своју нову књигу за најмлађе „Испричај ми свет“. Али, библиотекарство је, поред тога што је његова професија, и његова љубав. Каже да је то посао свакодневних изненађења и свакодневних искушења.

– Тајна библиотекарства је и у оне две сликовне глинене таблице, настале на територији данас унесрећене Сирије, седам хиљада година пре нове ере. За њих је Алберто Мангел, један од водећих интелектуалаца данашњице, рекао да нас могу одвести до почетка времена. Верујем да су се из те две таблице родила сва потоња написана чуда у свету, а то за мене значи да је библиотека, која је настала као најлепша људска творевина, велико чудо човечанства, сматра Радовић.

Он подсећа и на то да су страдања књига и библиотека страдања читавог људског рода, а верује да је читав свет једна велика библиотека – кућа свих кућа. Затим додаје:

– Такву библиотеку градимо у Краљеву. Библиотекарство у краљевачком крају траје осам стотина година, а идуће године навршава се 150 година од оснивања Читаонице карановачке, прве јавне библиотеке у Краљеву која је пострадала више пута. Из 1915. године имамо забележене податке о уништавању књига, чак и оних које су биле изнајмљене тадашњим читаоцима. О томе је писао проф. др Бојан Ђорђевић. Књиге су 1941. године поново уништаване. Истога дана када је пострадала Народна библиотека Србије у Београду, настрадала је и библиотека у манастиру Жича, библиотека светог Николаја Велимировића, која је бројала 57.000 књига.