Ниш у знаку Николе Тесле

У Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу отворена је изложба „Никола Тесла, име које светли”, поводом 170 година од рођења славног научника.

На отварању изложбе говорили су управница Универзитетске библиотеке Снежана Бојовић и проректор Универзитета у Нишу проф. др Мирослав Лазић, а сама свечаност додатно је увеличана наступом хора ОШ „Ратко Вукићевић” под руководством Валентине Динић.

Изложба има научно-уметнички карактер и може се рећи да спаја две перспективе тумачења Николе Тесле – обимну научну грађу, која је део фонда библиотеке, и Теслу као вечно и непресушно уметничко надахнуће.

– Наш циљ је био да прикажемо богатство фонда Универзитетске библиотеке, али и да на једном месту прикупимо све оно што је издато у држави Србији на тему Николе Тесле. Такође, један сегмент изложбе посвећен је уметничком приказу Тесле, тачније Тесли као инспирацији уметника – истакла је једна од ауторки изложбе, Тијана Бојовић, уз напомену да ће изложба бити отворена до маја наредне године.

Универзитетска библиотека „Никола Тесла” у Нишу основана је 1967. године и већ неколико деценија уназад важи за једну од најбогатијих и најбоље опремљених стручних библиотека не само у Србији већ и у овом делу Европе. Библиотека негује и пропратне делатности у виду издаваштва, промоција, научних скупова и књижевних вечери, а данас располаже фондом од преко 100.000 књига, 70.000 свезака и 1.250 часописа из свих научних области.

Такође, посредством КоБСОН сервиса, библиотеци је на располагању око 35.000 најважнијих специјализованих часописа и научних радова у дигиталној форми.

Ваља подсетити да је Универзитетска библиотека једна од две велике библиотеке које служе на понос Града Ниша. Друга је Народна библиотека „Стеван Сремац”, основана 1879. године као библиотека јавног типа.

У данима када је отворена велика изложба у Универзитетској библиотеци, у просторијама Нишког културног центра одржана је промоција књиге „Тесла, Србин сам” истакнутог писца и историчара Бранислава Станковића.

Књига у издању „Прометеја”, истина, једна је од многих објављених у последњих 20 до 30 година о Николи Тесли, али према речима рецензената и пре свега према суду публике, Станковићево дело доноси нешто више, поготово у домену историографског проучавања и доказивања Теслиног идентитета.

– Нова књига Бранислава Станковића доноси документовано сведочење о једном, наизглед малом, али суштински важном догађају: одбрани идентитета Николе Тесле у академској јавности почетком 20. века. Повод је предавање професора Хермана Еберта у Минхену, на којем је Тесла погрешно представљен као Мађар, и реакције двојице српских студената који су то јавно и аргументовано оспорили. У завршној речи професора Еберта стоји: „Народ који не да да пропадну његови велики људи ни сам не може пропасти” – наводи се у опису књиге.

Ипак, дугорочно гледано најзанимљивија вест у вези с Нишом и Теслом јесте најава о подизању репрезентативног споменика славном српском научнику.

Како је наведено из Градске куће, формирана је стручна комисија која ће након расписивања конкурса одабрати најбоље идејно решење. Споменик ће бити постављен испред новог Научно-технолошког парка, а према почетној замисли споменик би требало да садржи елементе делимично апстрактно-модерног израза у духу саме науке, али и у складу са амбијентом простора који је пре свега намењен студентима, младим иноваторима и будућим научницима.

У част Николе Тесле, његово име у Нишу поред Универзитетске библиотеке носе и једна средња школа, булевар и градско насеље.

Вреди подсетити да ће у Нишу поред споменика Тесли у блиској будућности бити подигнут и споменик Михајлу Пупину, још једном научном генију коме држава и народ дугују вечну захвалност.