Niš u znaku Nikole Tesle

U Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” u Nišu otvorena je izložba „Nikola Tesla, ime koje svetli”, povodom 170 godina od rođenja slavnog naučnika.

Na otvaranju izložbe govorili su upravnica Univerzitetske biblioteke Snežana Bojović i prorektor Univerziteta u Nišu prof. dr Miroslav Lazić, a sama svečanost dodatno je uveličana nastupom hora OŠ „Ratko Vukićević” pod rukovodstvom Valentine Dinić.

Izložba ima naučno-umetnički karakter i može se reći da spaja dve perspektive tumačenja Nikole Tesle – obimnu naučnu građu, koja je deo fonda biblioteke, i Teslu kao večno i nepresušno umetničko nadahnuće.

– Naš cilj je bio da prikažemo bogatstvo fonda Univerzitetske biblioteke, ali i da na jednom mestu prikupimo sve ono što je izdato u državi Srbiji na temu Nikole Tesle. Takođe, jedan segment izložbe posvećen je umetničkom prikazu Tesle, tačnije Tesli kao inspiraciji umetnika – istakla je jedna od autorki izložbe, Tijana Bojović, uz napomenu da će izložba biti otvorena do maja naredne godine.

Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla” u Nišu osnovana je 1967. godine i već nekoliko decenija unazad važi za jednu od najbogatijih i najbolje opremljenih stručnih biblioteka ne samo u Srbiji već i u ovom delu Evrope. Biblioteka neguje i propratne delatnosti u vidu izdavaštva, promocija, naučnih skupova i književnih večeri, a danas raspolaže fondom od preko 100.000 knjiga, 70.000 svezaka i 1.250 časopisa iz svih naučnih oblasti.

Takođe, posredstvom KoBSON servisa, biblioteci je na raspolaganju oko 35.000 najvažnijih specijalizovanih časopisa i naučnih radova u digitalnoj formi.

Valja podsetiti da je Univerzitetska biblioteka jedna od dve velike biblioteke koje služe na ponos Grada Niša. Druga je Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, osnovana 1879. godine kao biblioteka javnog tipa.

U danima kada je otvorena velika izložba u Univerzitetskoj biblioteci, u prostorijama Niškog kulturnog centra održana je promocija knjige „Tesla, Srbin sam” istaknutog pisca i istoričara Branislava Stankovića.

Knjiga u izdanju „Prometeja”, istina, jedna je od mnogih objavljenih u poslednjih 20 do 30 godina o Nikoli Tesli, ali prema rečima recenzenata i pre svega prema sudu publike, Stankovićevo delo donosi nešto više, pogotovo u domenu istoriografskog proučavanja i dokazivanja Teslinog identiteta.

– Nova knjiga Branislava Stankovića donosi dokumentovano svedočenje o jednom, naizgled malom, ali suštinski važnom događaju: odbrani identiteta Nikole Tesle u akademskoj javnosti početkom 20. veka. Povod je predavanje profesora Hermana Eberta u Minhenu, na kojem je Tesla pogrešno predstavljen kao Mađar, i reakcije dvojice srpskih studenata koji su to javno i argumentovano osporili. U završnoj reči profesora Eberta stoji: „Narod koji ne da da propadnu njegovi veliki ljudi ni sam ne može propasti” – navodi se u opisu knjige.

Ipak, dugoročno gledano najzanimljivija vest u vezi s Nišom i Teslom jeste najava o podizanju reprezentativnog spomenika slavnom srpskom naučniku.

Kako je navedeno iz Gradske kuće, formirana je stručna komisija koja će nakon raspisivanja konkursa odabrati najbolje idejno rešenje. Spomenik će biti postavljen ispred novog Naučno-tehnološkog parka, a prema početnoj zamisli spomenik bi trebalo da sadrži elemente delimično apstraktno-modernog izraza u duhu same nauke, ali i u skladu sa ambijentom prostora koji je pre svega namenjen studentima, mladim inovatorima i budućim naučnicima.

U čast Nikole Tesle, njegovo ime u Nišu pored Univerzitetske biblioteke nose i jedna srednja škola, bulevar i gradsko naselje.

Vredi podsetiti da će u Nišu pored spomenika Tesli u bliskoj budućnosti biti podignut i spomenik Mihajlu Pupinu, još jednom naučnom geniju kome država i narod duguju večnu zahvalnost.