Odlivom mozgova iz Srbije curi i privredni rast

Kada je reč o kvalitetu obrazovanja u oblasti matematike i prirodnih nauka, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, u Izveštaju o konkurentnosti za 2016. godinu, Srbija se nalazi rame uz rame sa Hrvatskom (ocena 4,6 od 7) a stoji bolje od Češke Republike ili Mađarske, ističe Korea. Međutim, prema svojoj sposobnosti da talente zadrži u zemlji Srbija je najniže ocenjena (1,7) u odnosu na iste te zemlje (Hrvatska 1,9, Mađarska 2,4, Češka Republika 3,3), dodaje.

– Istraživači i inženjeri koji ostaju u zemlji i deo su nacionalnog istraživačkog i inovacionog sistema, neretko postižu izvanredne rezultate. Izvrsna nauka se može naći na mnogim institutima i fakultetima. Ekosistem inovativnih kompanije se polako razvija i neke od njih postižu značajne rezultate na svetskim tržištima. Mali uvid u moguću blistavu budućnost ovog vidimo u kompanijama poput „Nordeusa” ili „Seven Bridžisa” koji su globalni lideri u svojim oblastima – napominje Korea.

Ipak, celokupna slika je nešto drugačija od ovih svetlih primera. Podaci pokazuju da je kvalitet naučnoistraživačkog rada u Srbiji relativno nizak i da se vrlo malo ovih istraživanja sprovodi u privatnom sektoru. Iako od 2005. godine konstantno raste broj radova srpskih naučnika, od 2012. godine je u blagom padu. U isto vreme, ovo su radovi relativno malog uticaja.

– Prosečan rad srpskog naučnika citiran je samo šest puta u poređenju sa osam puta u Hrvatskoj, 10 u Češkoj Republici ili čak 19 u Austriji. Naučna istraživanja u Srbiji nisu vezana sa privatnim sektorom – ukazuje Korea.

Srpski naučnici sa partnerima iz privatnog sektora objave samo 6,3 rada (na milion stanovnika) dok hrvatski objave 11,8, češki 15,5 a austrijski čak 61,9. Međunarodna saradnja naučnika u Srbiji je takođe na nižem nivou nego u pomenutim zemljama, što se može videti isto prema broju zajednički objavljenih radova, dodaje.

– Svi ovi podaci ukazuju na to da postojeći model finansiranja naučnoistraživačkog rada u Srbiji ne podržava izvrsnost nauke i njenu relevantnost za privredu. Neka unapređenja u sistemu ostvarena su tokom reformi 2005. i 2010. godine kada je uvedeno projektno finansiranje i međunarodna recenzija predloga projekata. Ipak, uspešnost na pozivima za projekte koji se sprovode u Srbiji je često oko 90 odsto tako da praktično svi koji apliciraju i dobiju finansiranje – kaže Korea.

Samim tim ogroman je trud koji se uloži u organizaciju poziva i evaluaciju projekata, zapravo uzaludan, dodaje. Povrh svega, u Srbiji od 2010. godine nije bilo novih poziva za finansiranje naučnik projekata. Po pravilu, u drugim zemljama ovakvi pozivi se objavljuju jednom ili više puta godišnje i od strane različitih institucija.

– Zaključak koji se može izvući je da Srbija mora da ulaže više i bolje u nauku i inovacije. Pozivi za naučne projekte moraju biti visoko konkurentni kako bi se podržala izvrsnost u nauci. Istovremeno, uspostavljanje adekvatnih podsticaja u sistemu može da podrži bolju saradnju sa kompanijama i da motiviše privatni sektor da takođe ulaže u nauku. Neki pomaci u ovom pravcu jesu ostvareni u proteklih pet godina. Uslovi za naučnoistraživački rad su unapređeni kroz investicije podržane od strane Evropske investicione banke i Banke za razvoj Saveta Evrope. Inovacioni fond Srbije pruža značajna finansijska sredstva za startap kompanije ali i zajedničke projekte naučnoistraživačkih organizacija i privrede. Ipak, bez suštinskih reformi trenutnog modela finansiranja nauke, ovakvi pojedinačni napori imaće ograničen efekat – smatra Korea.

Naučna zajednica Srbije je veliki neiskorišćeni potencijal ove zemlje, dodaje. Ulaganje u nauku se mora videti kao investicija za budućnost a ne samo kao javni rashod, smatra naš sagovornik.