Zdrave biljke iz hranljive magle

– Osni­vač RZ „Plan­ta” je­ste, uz mo­ju po­moć, Đur­đe Spa­so­je­vić, vla­snik RZ „Agro” iz Be­o­gra­da, ko­ji je već dve de­ce­ni­je u po­slu sa se­me­ni­ma i za­stu­pa po­zna­tu ho­land­sku kom­pa­ni­ju za se­me „Rijk cvan” (RZ). On je ov­de vi­deo mo­guć­nost za du­go­ve­ku sa­rad­nju i ula­že sred­stva, dok je mo­ja du­žnost da obra­zu­jem struč­ni tim.  Pre­u­ze­to je tro­je rad­ni­ka cen­tra, i to­kom go­di­ne ulo­že­no pu­no nov­ca za ob­no­vu pro­sto­ra. Na­ba­vlje­ne su he­mi­ka­li­je, po­no­vo ob­u­če­ni rad­ni­ci, pot­pu­no sre­đe­na la­bo­ra­to­ri­ja za mi­kro­pro­pa­ga­ci­ju, us­po­sta­vlje­na sa­rad­nja sa Bi­o­lo­škim in­sti­tu­tom „Si­ni­ša Stan­ko­vić” u Be­o­gra­du, i oku­plja­mo znal­ce u ovom po­slu, ka­kav je dr Dra­go Mi­lo­še­vić, re­dov­ni pro­fe­sor Agro­nom­skog fa­kul­te­ta u Čač­ku, či­ja je spe­ci­jal­nost vi­ru­so­lo­gi­ja.

Pro­fe­sor Bro­ćić ob­ja­šnja­va da će RZ „Plant” u Gu­či po­sta­vi­ti još se­dam mre­žar­ni­ka jer se već us­po­sta­vlja sa­rad­nja sa ne­ko­li­ko evrop­skih se­lek­ci­o­nih ku­ća ka­ko bi se pro­iz­vo­di­lo bez­vi­ru­sno se­me još ne­kih vr­sta kao što su ja­go­da, ma­li­na, uop­šte sit­no vo­će, be­li luk, sve ono što Sr­bi­ja sa­da uvo­zi.

U pr­vom i za­sad je­di­nom mre­žar­ni­ku ra­ste 1.440 bi­lja­ka krom­pi­ra. To su sor­te slo­bod­ne za umno­ža­va­nje, de­zi­re, ke­ne­bek, kle­o­pa­tra, agri­ja, usko­ro će im se pri­dru­ži­ti i si­no­ra. Ovaj na­uč­ni po­du­hvat je ve­o­ma sa­dr­ža­jan ali, po­jed­no­sta­vlje­no, te­če ova­ko... 

Je­dva vi­dlji­vi de­lo­vi tki­va bilj­ke ga­je se u te­gli a za­tim pri de­blji­ni tek oko mi­li­me­tra se­ku, umno­ža­va­ju, sve u pot­pu­no bez­vi­ru­snom va­zdu­hu la­bo­ra­to­ri­je. Iz tih kon­tro­li­sa­nih uslo­va bilj­ka se iz­no­si u mre­žar­nik i ra­ste na sto­lu, u ma­loj sak­si­ji bez dna. Ko­re­nov si­stem vi­si u sa­svim za­mra­če­nom pro­sto­ru is­pod sto­la, i tu ra­stu ma­le kr­to­le ta­ko što se iz re­zer­vo­a­ra u bli­zi­ni, ko­ji je is­pod vi­si­ne mre­žar­ni­ka, u mrač­nu ko­mo­ru ra­ču­nar­ski ša­lje hran­lji­vi ras­tvor u vi­du ma­gle. On tu do­spe­va po­mo­ću pum­pe, na sva­kih pet mi­nu­ta po 20 se­kun­di da­nju, no­ću na de­set mi­nu­ta. Či­tav pro­stor je za­šti­ćen mre­žom pro­tiv li­snih va­ši­ju ko­je pre­no­se vi­ru­se, a ne­is­ko­ri­šće­ni deo ras­tvo­ra pa­da na dno ko­mo­re i vra­ća se u svoj bu­nar. 

– Taj si­stem zo­ve se aero­po­ni­ka i su­šti­na je da se nji­me pro­iz­vo­di če­ti­ri ili pet pu­ta vi­še kr­to­la ne­go kad bilj­ka ra­ste u ze­mlja­noj pod­lo­zi, od­no­sno sup­stra­tu. Ta­ko se do­bi­ja jef­ti­ni­ja kr­to­la ko­ja vi­si u mrač­noj ko­mo­ri i kad bu­de ima­la 20 mi­li­me­ta­ra ubra­će­mo je i ču­va­ti u hlad­nja­či, dok se ne stvo­re pri­rod­ni uslo­vi za sad­nju u po­lju. Ta­kav ma­li krom­pir, na vi­so­kim nad­mor­skim vi­si­na­ma bez za­sa­da u bli­zi­ni, dva­put umno­žen u po­lju da­će vr­hun­sko se­me, su­per­e­li­tu ili eli­tu, a Sr­bi­ja uvo­zi uglav­nom eli­tu ili ni­že ka­te­go­ri­je. Či­tav po­stu­pak tra­je, okvir­no, oko dve go­di­ne.

Ovaj ogled u Gu­či no­vost je u na­uč­nom sve­tu po to­me što deo bi­lja­ka, ma­nji, ra­ste na sup­stra­tu, od­no­sno ze­mlji, ali isto­vre­me­no do­bi­ja i hran­lji­vu ma­glu aero­po­ni­ke. Sve je usme­re­no na to da se utvr­di, po­što je reč o no­vo­sti, ko­ji je na­čin naj­po­god­ni­ji za ga­je­nje se­me­na. 

– U ovom po­slu ima­mo po­dr­šku i sa­vet­nič­ku po­moć Mir­ka Mi­lin­ko­vi­ća ko­ji je ra­dio u cen­tru a pre 18 go­di­na oti­šao u Austra­li­ju, gde sa­da vo­di In­sti­tut za ja­go­du. Uklju­čen je u sve što ra­di­mo – re­kao je za naš list pro­fe­sor dr Zo­ran Bro­ćić.

I do­dao:

– Za­ni­mlji­vo je, mo­žda, što smo od­lu­či­li da ozdra­vi­mo jed­nu sta­ru sor­tu. To je do­ma­ći krom­pir me­se­čar, on se tre­nut­no na­la­zi u po­ste­lji u bol­ni­ci, u pro­ce­su je ozdra­vlji­va­nja, na­da­mo se da će­mo ga za ne­ko­li­ko me­se­ci oslo­bo­di­ti vi­ru­sa i po­če­ti umno­ža­va­nje sor­te. To mo­že da bu­de pri­vlač­no po­sve­će­ni­ci­ma ovog po­sla, lju­di­ma ko­ji se ba­ve or­gan­skom pro­iz­vod­njom ili se­o­skim tu­ri­zmom.