Hrpa dokumenata za smeštaj dementnih
Beograđanka Suzana P. već nekoliko meseci pokušava da smesti svoju majku u dom za stare, i to u onu ustanovu socijalne zaštite u kojoj postoji odeljenje za dementne. Za taj poduhvat nisu joj potrebni samo volja i strpljenje, jer u državnom domu, kao po običaju, nema slobodnih mesta za obolele od Alchajmerove bolesti, a i čeka se u proseku oko dva meseca. Da bi se domogla državnog kutka za dementne ona tvrdi da najpre treba da pribavi dvadesetak dokumenta. U njih su uračunati papiri na osnovu kojih Suzana postaje privremeni staralac, ali i dokumentacija za smeštaj majke u dom.
Da se kojim slučajem odluči za privatni dom, situacija bi bila znatno lakša, jer joj nadležni tamo traže samo jedan papir – nalaz neuropsihijatra.
– Da se razumemo, taj nalaz košta 4.500 dinara, ali tu se priča ne završava. Saznajem da smeštaj moram dva meseca unapred da platim, a ukoliko nešto krene po zlu, novac mi neće vratiti. Zamislite tek to – razočarana je naša čitateljka, kojoj nije sasvim jasno zašto za smeštaj u državnom domu i ona lično mora nadležnima da dostavi potvrde da je zdrava, da nije lišena roditeljskog staranja, da nije osuđivana...
– Pitam se kako nam to država onda pomaže kada smo priterani u ćošak i moramo da gubimo dragoceno vreme da bismo smestili dementnog srodnika u dom. Nikoga izgleda nije briga što to sve košta – jada se Suzana P.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja napominju da se smeštaj osoba u državne domove za stare realizuje po procedurama centara za socijalni rad. Postupak se pokreće zahtevom, u čijem prilogu se dostavlja i druga propisana dokumentacija. Prednost pri smeštanju u državne domove imaju osobe čije je zdravstveno stanje takvo da im porodica ne može omogućiti adekvatnu negu i uslove. Takođe je bitno i da je osoba spremna da ide u dom, a ukoliko usled bolesti nije u stanju da se sama izjasni, umesto nje odlučuju članovi porodice.
Kada su u pitanju privatni domovi za stare, Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je neposredno ugovaranje između korisnika ili njegovog zakonskog zastupnika i pružaoca usluge.
– Razlika u proceduri smeštaja u državni, odnosno privatni dom za stare, jeste u tome da se korisnici u privatni dom smeštaju bez posredovanja centra za socijalni rad. Staratelj, koji ne mora biti srodnik korisnika, prilikom smeštaja korisnika u dom obavezno prilaže rešenje nadležnog centra za socijalni rad kojim je on postavljen za staratelja, kao dokaz da je ovlašćen da zastupa interese te osobe. Uz rešenje prilaže i prethodnu saglasnost organa starateljstva da je smeštaj u konkretni privatni dom u najboljem interesu korisnika – ističu u Ministarstvu rada.
U Srbiji postoji 41 ustanova socijalne zaštite u koje je moguće smestiti stare i nemoćne, ali većina državnih ustanova nema posebna odeljenja za dementne. Jedan od gerontoloških centara u kojima postoji odeljenje za dementne je centar u Beogradu. Oboleli od Alchajmerove bolesti mogu da računaju na stručnu lekarsku i pomoć negovateljica na dve lokacije u prestonici – u domu „Bežanijska kosa” i stacionaru na Karaburmi. Usluga u proseku košta oko 40.000 dinara mesečno, ali i pored toga sugrađani veoma teško mogu da obezbede mesto za svog člana porodice. Razlog je uvek isti – nedovoljan broj mesta za smeštaj obolelih, posebno onih pokretnih.
– Pritisak je veliki, kapaciteti ograničeni. U ovom trenutku oko 30 osoba koje pate od Alchajmerove bolesti čeka na smeštaj u našu ustanovu, ali mi tu ništa ne možemo da preduzmemo. Od velikog značaja bi bilo da i lokalna zajednica pomogne, recimo otvaranjem dnevnog boravka za stare ili osposobljavanjem gerontonegovateljica koje bi radile sa obolelima od Alchajmerove bolesti u okviru usluge „pomoć u kući” – navodi Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra Beograd, i podseća da u beogradskoj ustanovi ima mesta za 62 pokretne i 130 nepokretnih dementnih osoba.
Smeštaj u privatnom domu staje od 350 do 750 evra, a na cene uglavnom utiče zdravstveno stanje korisnika, odnosno njegova pokretnost, kao i koliko je kreveta u sobi, dok u gerontološkom centru račun zavisi od objekta u koji je stara osoba smeštena.
Ko ima prednost prilikom smeštaja u državni dom za stare?
– Od presudnog je značaja procena stanja korisnika koju obavlja Centar za socijalni rad, ali je bitna i procena pružaoca usluga o postojanju potrebe prioritetnog zbrinjavanja – ističu u Ministarstvu rada.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
