Od četiri žene na selu, tri rade besplatno
One prve ustaju, a poslednje odlaze na spavanje. U međuvremenu, ceo dan provode na njivi, u štali i plasteniku, odnosno poljoprivrednom gazdinstvu, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu. Osim toga, više od 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju, a od četiri žene – njih tri rade potpuno besplatno.
Iako su pred zakonom izjednačene sa muškim članovima porodice, često se odriču nasledstva u korist svoje braće, istaknuto je na konferenciji pod nazivom „Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području”, koju su zajedno organizovali Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, agencija UNWOMEN i Ženska platforma za razvoj Srbije.
– Svega 13 odsto žena na selu su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva. Kada treba da rade, one su najbrojnije, ali kada treba budu plaćene, onda su najmanje brojne – ocenila je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i istakla da je potrebno ekonomski osnažiti žene na selu i menjati svest i muškaraca i žena o statusu tih žena. Dodala je da su strategije, zakoni i akcioni planovi važna osnova, ali da je još važniji realan život i razumevanje da žene i muškarci imaju jednako pravo vlasništva nad imovinom. – Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NALED-om jeste zapošljavanje hiljadu žena. Do danas smo već zaposlili 65 žena – rekla je Mihajlovićeva i dodala da su žene veoma važan potencijal na selu.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Žarko Radošević naglasio je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu i dodao da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu – polovina njih starija je od 65 godina.
Na konferenciji organizovanoj povodom Međunarodnog dana predstavljeni su rezultati istraživanja agencije UNWOMEN u Srbiji, koji govore da je ženama na selu otežan pristup zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama. One su siromašnije od muškaraca i imaju manje pristupa finansijskim i drugim resursima. Način života žena na selu i dalje je pretežno tradicionalan i patrijarhalan. Većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je uglavnom njima. Iako žene na selu veoma intenzivno rade u poljoprivredi, u organizaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, one uglavnom imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju. Žene na selu retko su vlasnice nepokretnosti, a porodična poljoprivredna gazdinstva uglavnom su registrovana na muškarce.
I dok je muškarcima na selu glavni izvor prihoda – zarada i prihodi od imovine, ženama je glavni izvor prihoda penzija i socijalna primanja. Procenat muškaraca koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta dva puta je veći nego procenat žena, one su retko vlasnice kuća u seoskim područjima, a čak 84 odsto žena ne poseduje poljoprivredno zemljište. Veoma je mali broj žena koje odlučuju o organizovanju poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu.
Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
