Од четири жене на селу, три раде бесплатно
Оне прве устају, а последње одлазе на спавање. У међувремену, цео дан проводе на њиви, у штали и пластенику, односно пољопривредном газдинству, али за свој рад не добијају никакву надокнаду. Осим тога, више од 60 одсто жена на селу нема право на пензију, а од четири жене – њих три раде потпуно бесплатно.
Иако су пред законом изједначене са мушким члановима породице, често се одричу наследства у корист своје браће, истакнуто је на конференцији под називом „Жене на селу: Унапређење квалитета живота у сеоском подручју”, коју су заједно организовали Координационо тело Владе Србије за родну равноправност, агенција UNWOMEN и Женска платформа за развој Србије.
– Свега 13 одсто жена на селу су власнице пољопривредног газдинства. Када треба да раде, оне су најбројније, али када треба буду плаћене, онда су најмање бројне – оценила је председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић и истакла да је потребно економски оснажити жене на селу и мењати свест и мушкараца и жена о статусу тих жена. Додала је да су стратегије, закони и акциони планови важна основа, али да је још важнији реалан живот и разумевање да жене и мушкарци имају једнако право власништва над имовином. – Један од пројеката који смо покренули са НАЛЕД-ом јесте запошљавање хиљаду жена. До данас смо већ запослили 65 жена – рекла је Михајловићева и додала да су жене веома важан потенцијал на селу.
Државни секретар Министарства пољопривреде Жарко Радошевић нагласио је да мора да се афирмише рад и положај жена на селу и додао да посебно забрињава старосна структура жена које живе на селу – половина њих старија је од 65 година.
На конференцији организованој поводом Међународног дана представљени су резултати истраживања агенције UNWOMEN у Србији, који говоре да је женама на селу отежан приступ здравственим, социјалним, образовним и другим услугама. Оне су сиромашније од мушкараца и имају мање приступа финансијским и другим ресурсима. Начин живота жена на селу и даље је претежно традиционалан и патријархалан. Већина кућних послова и брига о деци и старијима препуштена је углавном њима. Иако жене на селу веома интензивно раде у пољопривреди, у организацији породичних пољопривредних газдинстава, оне углавном имају ограничен приступ приходима, имовини и одлучивању. Жене на селу ретко су власнице непокретности, а породична пољопривредна газдинства углавном су регистрована на мушкарце.
И док је мушкарцима на селу главни извор прихода – зарада и приходи од имовине, женама је главни извор прихода пензија и социјална примања. Проценат мушкараца који су власници пољопривредног земљишта два пута је већи него проценат жена, оне су ретко власнице кућа у сеоским подручјима, а чак 84 одсто жена не поседује пољопривредно земљиште. Веома је мали број жена које одлучују о организовању пољопривредне производње на газдинству.
Правосудна пракса показује да се жене веома често одричу наслеђа у корист мушких наследника, а често не траже ни издвајање свог удела у заједничкој имовини у случају смрти супруга. На тај начин жене остају без сопствене имовине и постају економски зависне од партнера или других мушких сродника. Осим тога, жене које живе у ванбрачној заједници на селу не могу да наслеђују имовину свог партнера након његове смрти.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
