Brojne primedbe na Nacrt strategije kulture

Problem u vezi sa ovim nacrtom, za Milenu Dragićević Šešić, poznatu profesorku Fakulteta dramskih umetnosti, predstavlja sam način na koji je donet i to je, kako je istakla, problem većine strategija u balkanskim zemljama (BiH, Albaniji…), koje se pišu na nivou ministarstva, a ne na nivou ekspertskih grupa.

– Ministarstvo će sada da razmatra pristigle primedbe, ali nisu rekli ko će te primedbe da evaluira i ugradi u tekst Nacrta. I da li će tako dorađeni tekst opet da ide na javnu raspravu? U Hrvatskoj su pisali strategiju kulturnog razvoja, tako što su uspeli da za većinu resora formiraju impresivna radna tela u kojima su bili ljudi iz cele Hrvatske, ne samo iz zagrebačkog dela, kao što je manje-više ovde bio beogradski slučaj. Napravili su prostor političke debate, pa i kada ste u njoj bili preglasani, osećali ste se kao akteri pisanja tog dokumenta – rekla je profesorka.

Ona nije želela da se uključi u pisanje strategije, dodala je, jer smatra „da će vas naš administrativni aparat pustiti da predlažete ideje, a onda će vas izolovati i uzeće samo ono šta misli da mu treba”. Primetila je da se u dokumentu navodi da će Ministarstvo kulture da sprovodi strategiju u saradnji sa drugim ministarstvima, a ona smatra da je trebalo strategiju pisati u saradnji s njima. Dodala je i da Nacrt ima „veoma uspešne segmente”, kao što je onaj o vizuelnim umetnostima, gde je „diskurs potpuno drugačiji od ostatka teksta”.

– U Nacrtu se pominje podizanje kvaliteta kadrova u kulturi, ali za tako nešto preduslov je departizacija i biranje kadrova po kvalitetu. Pominje se da će biti otvoreno sedam muzeja (plovidbe, fantastike, Nemanjića...), ali bez obrazloženja zašto baš ti muzeji, a ne neki drugi ili treći. Najindikativniji je predlog da će lokalne samouprave koje više izdvajaju za kulturu imati prednost pri predstavljanju Srbije na međunarodnim sajmovima. Znači, ako Svilajnac uloži u kulturu, vodimo ga na svetsku izložbu u Šangaj! Zašto i sa čim? Nema mera stimulacije lokalnih uprava za bavljenje kulturom. Takođe, predlaže se da pri otkupu knjiga prednost imaju one srpskih autora na ćirilici. Nigde se ne pominje kvalitet knjiga, samo da je na ćirilici. Mogu da kažem da je za moje formiranje bila značajnija prevodna literatura iz biblioteke „Sazvežđa” od domaćih pisaca. Isto tako, reč „selo” u Nacrtu se ne pominje uopšte, a govorimo o ravnopravnosti – nabrojala je Milena Dragićević Šešić.

Prema njenim rečima, Strategija daje mogućnost za manipulaciju.

– Opsesija statistikom vidljiva je u celom tekstu. Memorijalni centar Staro sajmište od sledeće godine biće ustanova Spomen-žrtve. Statistički se broji koliko je tu stradalo Srba, a koliko Jevreja. Pominje se da je genocid vršen kontinuirano u 20. veku nad srpskim narodom, što je uvredljivo za narode koji su proganjani od strane Srba. Kultura sećanja svedena je na genocid, dok svuda u Evropi ona ide na pomirenje – naglasila je profesorka.

Po njenom mišljenju, zidanje srpskih kulturnih centara u inostranstvu, što se najavljuje, besmisleno je i neisplativo.

– Ozbiljne zemlje više to ne rade. Švedski atašei za kulturu „rotiraju” se u jednom regionu, imaju tri godine da uspostave veze i vraćaju se u svoju zemlju odakle osmišljavaju projekte. Kina ima Konfučijeve centre pri filološkim fakultetima, jer im je strateški cilj jačanje lektorata. Od slavističkih katedara treba praviti kulturne centre. U tekstu se pominje i ekonomičnija upotreba kulturnog nasleđa. To je prepisano od zemalja u kojima revitalizacija nekog zamka pospešuje razvoj turizma u lokalu. Kod nas je Senjski rudnik revitalizovan, ali nije zaživeo...

Pisac Saša Ilić istakao je da je strategija ideološki vrlo utemeljena; okrenuta je ka prošlosti, institucijama kulture i baštini, ali nigde nije dat plan razvoja savremene kulture u Srbiji. U svom podtekstu, kako je dodao, Nacrt ima etnonacionalistički koncept, koji se ogleda u odnosu prema naciji i jeziku, kao i autoviktimološki narativ. Podsetio je i da ministar kulture ima „samovolju”, odnosno diskreciono pravo da nekome van konkursa dodeli sredstva za neki projekat, pa je postavio pitanje po kom osnovu se opredeljuju ta sredstva.

Kulturolog dr Goran Tomka smatra da je vlast pokušala da se iskobelja iz demokratskog postupka pisanja strategije. Kada je pisana strategija kulturnog razvoja Novog Sada, rekao je Tomka, napravljeno je istraživanje, ankete, sastanci, ali ne na već napisani tekst, već pre njegovog nastanka.

– Radne verzije teksta su stavljene na sajt, svi su mogli da prate šta tim tekstom dobijamo, zašto su neki argumenti suvisli, a neki drugi nisu. U Beogradu je ključna poruka bila: Nama vi niste potrebni! – rekao je Tomka.

Virdžinija Đeković iz Nezavisne kulturne scene ispričala je da je njima stigao mejl od ministarstva, u kojem nezavisnu scenu pita za ideje kako da se unapredi Nacrt, sa rokom od dve nedelje, ali bez ikakvog predloška teksta. – Poslali smo 30 predloga, a na taj mejl nam niko nije odgovorio. Od naših predloga usvojeno je 30 odsto opštih odredbi – rekla je Virdžinija Đeković. Govorila je i kako tekst ne predviđa međusektorsku saradnju, niti način evaluacije projekata civilnog i javnog sektora. Bilo je reči i da Nacrt ne pominje nasleđe jugoslovenskog prostora.

– Više godina se govori kako je naš kulturni centar u Parizu problematičan, što u programskom, što u finansijskom smislu. Ako sa njim ne možemo da se bavimo na pravi način, na osnovu koje analize ćemo to moći da uradimo sa novim centrima čija se otvaranja najavljuju? Činjenica da nisu javno istaknuta imena ljudi koji su pisali strategiju govori da nemamo na koga da usmerimo našu kritiku, niti da znamo koga za sve ovo da smatramo odgovornim – rekla je Virdžinija Đeković.