Migrantski šah-mat na Egeju

Za Evropu i zvaničnu Atinu tekuća migrantska situacija u Grčkoj veoma je daleko od haosa iz 2015, kada je na pojedina egejska ostrva, među njima i na Kos, sa druge obale pristizalo i po 10.000 izbeglica dnevno. Prijemni centar u Piliju podignut je u aprilu 2016. godine, mesec dana nakon migrantskog sporazuma EU i Turske – kojim je priliv migranata na grčka ostrva i njihov put tadašnjom glavnom rutom kroz Balkan ka Evropi drastično zaustavljen. Naselje belih kontejnera okruženih visokom spoljašnjom i unutrašnjom žičanom ogradom, na kojoj su kamere za nadzor, razglas i dva reda kružnih bodljikavih prepreka, smešteno je u brežuljkastom kraju na 13 kilometara od grada Kosa i 10 kilometara od ostrvskog aerodroma. Danas u Piliju privremeno obitava više od 900 migranata, među njima stotinak žena i oko sto pedesetoro dece 15 nacionalnosti, mahom iz Irana, Iraka, Avganistana, Sirije... samo sa jednom željom: da se što pre odatle ode.

I dok u Evropi i Grčkoj uveliko razrađuju programe integracije odranije pristiglih migranata, u Direktoratu za integrisani pomorski nadzor u Pireju, obalskoj straži Kosa i upravi centra u Piliju ne kriju zabrinutost. Razlog je najmanje dvostruk. Sa jedne strane broj novopristižućih migranata ponovo raste. Sa druge strane, klauzula evropsko-turskog sporazuma podrazumeva da se novopristižući migranti – sem u vrlo specifičnim slučajevima – ne izmeštaju jednostavno sa ostrva do kojih su stigli. „Ove godine na Egeju se dogodilo više od 500 incidenata u kojima je grčka obalska straža iz mora spasavala migrante. Od kraja turističke sezone broj izbeglica koje pristižu u grčke teritorijalne vode udvostručen je i sada iznosi 2.000–3.000 ljudi, žena i dece mesečno. Međunarodni krijumčari razrađuju dve rute. Na manje plastične čamce kapaciteta 10–15 ljudi put Grčke ponovo krcaju i po 60 lica, mnoge bez pojaseva za spasavanje. U međuvremenu, na velike jahte koje iznajmljuju najčešće pod zastavom američke države Delaver, krcaju i po 80 migranata i upućuju direktno za Italiju. U ovoj mreži krijumčara ističu se Rusi i Ukrajinci i o tome su obaveštene njihove ambasade, kao i Interpol. Patrole su tik uz pomorsku granicu, da pokušamo da uočimo kretanje migrantskih čamaca dok su još u turskim teritorijalnim vodama, i na vreme obavestimo njihovu obalsku stražu da zaustave takva kretanja. Pod stresom smo”, kaže Georgios Hristijanos, komandant Direktorata pri Centru za kontrolu mora Grčke obalske straže u Pireju.

Direktorat u Pireju pomno prati novonastajuću migrantsku krizu na Egeju, u kojoj je sve više ozbiljnih izbegličkih „incidenata” u blizini Lezbosa, Iosa, Samosa, Kosa... Kako god bilo, Georgios Hristijanos istovremeno ističe odličnu saradnju sa državama članicama EU, kao i sa Turskom.

„Imamo odličnu saradnju sa državama članicama EU, kao i sa Turskom, koja je od sporazuma sa Briselom u obavezi da kontroliše svoju granicu. Pitajte Fronteks šta rade sa migrantima kada stignu do Kosa”, poručio je na kraju razgovora Hristijanos.

Na Kosu su novinarske posete Obalskoj straži u Prijemnom centru u Piliju retke, potvrđuju zvaničnici. Konstantinos Jajelis, komandant jedinice Grčke obalske straže na Kosu, spremno prihvata razgovor na koti pomorske granice sa Turskom, između dva rta, kuda najčešće odskora pristižu migranti.

„Prošle subote ovde je stiglo 25 migranata. U utorak četrdeset dvoje, juče petnaest. Čamci sa krijumčarenim migrantima gotovo svake noći kreću ovamo. Patrole su neprestano na oprezu da se ne dogodi ljudska tragedija na moru. A kad migranti stignu na kopno, sačeka ih Fronteks. Nama Fronteks ne treba. Saradnja ima smisla ako je efikasna”, zaključuje Jajelis.

Na obali, lokalni tim policijskih oficira Fronteksa prihvata razgovor u jednom od brojnih osunčanih kafića u gradu Kos.

„Ne primećujemo znatan porast broja izbeglica”, navodi Francisko Ramos, operativni koordinator Fronteksa na Kosu. Kad migranti pristignu na obalu, oficiri Fronteksa složenim postupkom proveravaju njihova dokumenta, identitet... a zatim organizuju transport do Pilija.

Jednom u „hot-spotu”, migranti ne skrivaju teskobu, to priznaje i Marija Kritiku, upravnica prijemnog centra u Piliju.

„Činimo sve što je u našoj moći da olakšamo boravak ovih ljudi. Jasno je da će samo neki među njima otići uskoro odavde. Ishrana u kampu je verovatno neadekvatna za ljude iz drugih podneblja i mnogi ne mare za časove grčkog ili kompjutera koje ovde organizujemo. Oni kažu – ovo je zatvor, mi velimo – ne, to je privremeno prebivalište: UN dvaput dnevno organizuje prevoz do Kosa i nazad, za one koji žele da idu napolje. Poneki iskoriste priliku i pobegnu odavde. Ako ih uhvate i vrate, dogodi se da odleže u zatvoru, koji je inače sa druge strane ove spoljašnje ograde. Jeste, u Piliju je napeto... Samo kada bi procedura rešavanja njihovog statusa mogla nekako da bude brža”, vajka se Kritiku.

Dosta migranata „zarobljeno je” na ostrvima, mnogi pate od ozbiljnih mentalnih problema, veli nam mladi predstavnik francuske nevladine organizacije WAHA uz kafu u Atini, dodajući da će se humanitarne organizacije do kraja godine listom povući iz Grčke. Migrantska kriza na grčkim ostrvima daleko je izgleda od hepienda.

„Migrantska kriza svakako se nastavlja. To je fenomen 21. veka koji nije uzrokovan samo ratovima. Ipak, ako pogledate košmarna zbivanja u Kurdistanu: sa sadašnjim razvojem događaja može li se desiti da tri-četiri miliona ljudi odatle krene jednom ovamo”, za „Politiku” naglas razmišlja dr Konstantinos Filis, direktor Instituta za međunarodne odnose Univerziteta Pandion u Atini.

U međuvremenu, među starosedeocima na Kosu rađa se danas nova strepnja.

„Nema ovde haosa kao 2015. Slabo i viđamo migrante iz Pilija, ali sada nekako znamo da će mnogi ovde ostati: i šta će biti ako jednog dana zatraže da se ovde, na primer, izgradi nova džamija, pored one podignute pre 350 godina, kada je ovde vladala Osmanska imperija?”, pita se Ahileos Bakalakis, ulični slikar iz Kosa.