Мигрантски шах-мат на Егеју

За Европу и званичну Атину текућа мигрантска ситуација у Грчкој веома је далеко од хаоса из 2015, када је на поједина егејска острва, међу њима и на Кос, са друге обале пристизало и по 10.000 избеглица дневно. Пријемни центар у Пилију подигнут је у априлу 2016. године, месец дана након мигрантског споразума ЕУ и Турске – којим је прилив миграната на грчка острва и њихов пут тадашњом главном рутом кроз Балкан ка Европи драстично заустављен. Насеље белих контејнера окружених високом спољашњом и унутрашњом жичаном оградом, на којој су камере за надзор, разглас и два реда кружних бодљикавих препрека, смештено је у брежуљкастом крају на 13 километара од града Коса и 10 километара од острвског аеродрома. Данас у Пилију привремено обитава више од 900 миграната, међу њима стотинак жена и око сто педесеторо деце 15 националности, махом из Ирана, Ирака, Авганистана, Сирије... само са једном жељом: да се што пре одатле оде.

И док у Европи и Грчкој увелико разрађују програме интеграције одраније пристиглих миграната, у Директорату за интегрисани поморски надзор у Пиреју, обалској стражи Коса и управи центра у Пилију не крију забринутост. Разлог је најмање двострук. Са једне стране број новопристижућих миграната поново расте. Са друге стране, клаузула европско-турског споразума подразумева да се новопристижући мигранти – сем у врло специфичним случајевима – не измештају једноставно са острва до којих су стигли. „Ове године на Егеју се догодило више од 500 инцидената у којима је грчка обалска стража из мора спасавала мигранте. Од краја туристичке сезоне број избеглица које пристижу у грчке територијалне воде удвостручен је и сада износи 2.000–3.000 људи, жена и деце месечно. Међународни кријумчари разрађују две руте. На мање пластичне чамце капацитета 10–15 људи пут Грчке поново крцају и по 60 лица, многе без појасева за спасавање. У међувремену, на велике јахте које изнајмљују најчешће под заставом америчке државе Делавер, крцају и по 80 миграната и упућују директно за Италију. У овој мрежи кријумчара истичу се Руси и Украјинци и о томе су обавештене њихове амбасаде, као и Интерпол. Патроле су тик уз поморску границу, да покушамо да уочимо кретање мигрантских чамаца док су још у турским територијалним водама, и на време обавестимо њихову обалску стражу да зауставе таква кретања. Под стресом смо”, каже Георгиос Христијанос, командант Директората при Центру за контролу мора Грчке обалске страже у Пиреју.

Директорат у Пиреју помно прати новонастајућу мигрантску кризу на Егеју, у којој је све више озбиљних избегличких „инцидената” у близини Лезбоса, Иоса, Самоса, Коса... Како год било, Георгиос Христијанос истовремено истиче одличну сарадњу са државама чланицама ЕУ, као и са Турском.

„Имамо одличну сарадњу са државама чланицама ЕУ, као и са Турском, која је од споразума са Бриселом у обавези да контролише своју границу. Питајте Фронтекс шта раде са мигрантима када стигну до Коса”, поручио је на крају разговора Христијанос.

На Косу су новинарске посете Обалској стражи у Пријемном центру у Пилију ретке, потврђују званичници. Константинос Јајелис, командант јединице Грчке обалске страже на Косу, спремно прихвата разговор на коти поморске границе са Турском, између два рта, куда најчешће одскора пристижу мигранти.

„Прошле суботе овде је стигло 25 миграната. У уторак четрдесет двоје, јуче петнаест. Чамци са кријумчареним мигрантима готово сваке ноћи крећу овамо. Патроле су непрестано на опрезу да се не догоди људска трагедија на мору. А кад мигранти стигну на копно, сачека их Фронтекс. Нама Фронтекс не треба. Сарадња има смисла ако је ефикасна”, закључује Јајелис.

На обали, локални тим полицијских официра Фронтекса прихвата разговор у једном од бројних осунчаних кафића у граду Кос.

„Не примећујемо знатан пораст броја избеглица”, наводи Франциско Рамос, оперативни координатор Фронтекса на Косу. Кад мигранти пристигну на обалу, официри Фронтекса сложеним поступком проверавају њихова документа, идентитет... а затим организују транспорт до Пилија.

Једном у „хот-споту”, мигранти не скривају тескобу, то признаје и Марија Критику, управница пријемног центра у Пилију.

„Чинимо све што је у нашој моћи да олакшамо боравак ових људи. Јасно је да ће само неки међу њима отићи ускоро одавде. Исхрана у кампу је вероватно неадекватна за људе из других поднебља и многи не маре за часове грчког или компјутера које овде организујемо. Они кажу – ово је затвор, ми велимо – не, то је привремено пребивалиште: УН двапут дневно организује превоз до Коса и назад, за оне који желе да иду напоље. Понеки искористе прилику и побегну одавде. Ако их ухвате и врате, догоди се да одлеже у затвору, који је иначе са друге стране ове спољашње ограде. Јесте, у Пилију је напето... Само када би процедура решавања њиховог статуса могла некако да буде бржа”, вајка се Критику.

Доста миграната „заробљено је” на острвима, многи пате од озбиљних менталних проблема, вели нам млади представник француске невладине организације WАHА уз кафу у Атини, додајући да ће се хуманитарне организације до краја године листом повући из Грчке. Мигрантска криза на грчким острвима далеко је изгледа од хепиенда.

„Мигрантска криза свакако се наставља. То је феномен 21. века који није узрокован само ратовима. Ипак, ако погледате кошмарна збивања у Курдистану: са садашњим развојем догађаја може ли се десити да три-четири милиона људи одатле крене једном овамо”, за „Политику” наглас размишља др Константинос Филис, директор Института за међународне односе Универзитета Пандион у Атини.

У међувремену, међу староседеоцима на Косу рађа се данас нова стрепња.

„Нема овде хаоса као 2015. Слабо и виђамо мигранте из Пилија, али сада некако знамо да ће многи овде остати: и шта ће бити ако једног дана затраже да се овде, на пример, изгради нова џамија, поред оне подигнуте пре 350 година, када је овде владала Османска империја?”, пита се Ахилеос Бакалакис, улични сликар из Коса.