Na tržištu rada nema sezonaca
Zrenjanin – Mada sporo, tržište rada u srednjem Banatu ipak oživljava. Nakon duge stagnacije sve češće se pojavljuju oglasi u kojima se traže radnici i postepeno se oseća nedostatak fizičke radne snage. To se pre svega odnosi na sezonce čiji je nedostatak ovog leta bio izražen. Velike kompanije angažovane u Zrenjaninu zaobilaze Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Priča o zapošljavanju aktuelizirana je povodom otvaranja rasprava o predlozima zakonskih rešenja koja bi trebalo da urede prava sezonskih radnika. Krajem prošle nedelje baš prilikom predstavljanja predloženih propisa rečeno je da ova populacija kod nas predstavlja najobespravljeniju i najnezaštićeniju kategoriju radnika. Oni su do sada radili samo na crno i osim gole i minimalne nadnice nisu imali druga prava. Recimo na zdravstveno i penziono osiguranje, a nisu imali nikakvu zaštitu prilikom povreda na radu.
Ono što je u ovom trenutku možda i najveći problem jeste to što radnika zainteresovanih za sezonski rad skoro i da nema. Na zrenjaninskom području naseljeno je dosta Mađara i Slovaka, a iz ovog dela populacije u poslednje vreme građani odlaze na rad u matične zemlje. Omogućeno im je dobijanje putnih isprava, a ove im opet omogućavaju i odlazak u „treće” zemlje Evropske unije. Ovome je prethodilo da su iz Mađarske i Slovačke, kad su one ušle u EU, nezaposleni masovno odlazili i u tim zemljama se pojavio nedostatak radne snage. Slično se sada događa u Hrvatskoj odakle radnici odlaze za boljim zaradama, a stvoren je prostor za zapošljavanje radnika sa prostora bivše SFRJ.
Takvo stanje je na zrenjaninski njivama izazvalo nedostatak fizičke radne snage kao nikada do sada. Proizvođači povrća žale se da do sezonaca uopšte ne mogu da dođu, a i nema legalnih načina pa ih angažuju posredno preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, odnosno dobavljači sezonske radnike angažuju „na crno”. Nakon ponude zakonske regulative poslodavci se plaše državnih nameta koji bi mogli da podignu cenu rada. Pojavio se i problem neobučenosti radnika za posao, a oni što znaju da rade zapošljavaju se kod stranih investitora, jer su realno tamo plate veće nego u poljoprivredi. – Sela se sve brže prazne, ne zna se stvarno kako ćemo dalje raditi – naglašava Đula Madaras, direktor i vlasnik „Carske bašte” koja se bavi proizvodnjom i distribucijom voća i povrća.
Da bi našli sezonce proizvođači povrća moraju da prođu po pet-šest sela, a krug u kome traže nadničare je sve širi i širi.
Kuvari i mesari najtraženiji
Prema podacima zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ovde je pojačana potražnja za kuvarima i mesarima, a protekle sezone poslodavci su tražili i vozače različitih kategorija, prodavce, uključujući i agente i menadžere prodaje. Povremeno se osećao nedostatak zidara, tesara, molera fasadera i gipsara.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
