На тржишту рада нема сезонаца
Зрењанин – Мада споро, тржиште рада у средњем Банату ипак оживљава. Након дуге стагнације све чешће се појављују огласи у којима се траже радници и постепено се осећа недостатак физичке радне снаге. То се пре свега односи на сезонце чији је недостатак овог лета био изражен. Велике компаније ангажоване у Зрењанину заобилазе Националну службу за запошљавање.
Прича о запошљавању актуелизирана је поводом отварања расправа о предлозима законских решења која би требало да уреде права сезонских радника. Крајем прошле недеље баш приликом представљања предложених прописа речено је да ова популација код нас представља најобесправљенију и најнезаштићенију категорију радника. Они су до сада радили само на црно и осим голе и минималне наднице нису имали друга права. Рецимо на здравствено и пензионо осигурање, а нису имали никакву заштиту приликом повреда на раду.
Оно што је у овом тренутку можда и највећи проблем јесте то што радника заинтересованих за сезонски рад скоро и да нема. На зрењанинском подручју насељено је доста Мађара и Словака, а из овог дела популације у последње време грађани одлазе на рад у матичне земље. Омогућено им је добијање путних исправа, а ове им опет омогућавају и одлазак у „треће” земље Европске уније. Овоме је претходило да су из Мађарске и Словачке, кад су оне ушле у ЕУ, незапослени масовно одлазили и у тим земљама се појавио недостатак радне снаге. Слично се сада догађа у Хрватској одакле радници одлазе за бољим зарадама, а створен је простор за запошљавање радника са простора бивше СФРЈ.
Такво стање је на зрењанински њивама изазвало недостатак физичке радне снаге као никада до сада. Произвођачи поврћа жале се да до сезонаца уопште не могу да дођу, а и нема легалних начина па их ангажују посредно преко уговора о привременим и повременим пословима, односно добављачи сезонске раднике ангажују „на црно”. Након понуде законске регулативе послодавци се плаше државних намета који би могли да подигну цену рада. Појавио се и проблем необучености радника за посао, а они што знају да раде запошљавају се код страних инвеститора, јер су реално тамо плате веће него у пољопривреди. – Села се све брже празне, не зна се стварно како ћемо даље радити – наглашава Ђула Мадарас, директор и власник „Царске баште” која се бави производњом и дистрибуцијом воћа и поврћа.
Да би нашли сезонце произвођачи поврћа морају да прођу по пет-шест села, а круг у коме траже надничаре је све шири и шири.
Кувари и месари најтраженији
Према подацима зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање овде је појачана потражња за куварима и месарима, а протекле сезоне послодавци су тражили и возаче различитих категорија, продавце, укључујући и агенте и менаџере продаје. Повремено се осећао недостатак зидара, тесара, молера фасадера и гипсара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
