Puđdemont pobegao u Belgiju

U najgorim okolnostima, ono za šta su optuženi povlači kaznu i do 30 godina zatvora. Tužba je napisana zbog rada pokrajinskih zvaničnika na odvajanju Katalonije od Španije, što je kulminiralo prošlog petka, proglašenjem nezavisnosti u regionalnom parlamentu. Madrid je odmah odgovorio ukidanjem katalonske autonomije – uklonio je Puđdemonta i njegove ministre, raspustio parlament i sazvao vanredne izbore.

U Kataloniji su juče viđena samo dvojica funkcionera svrgnute regionalne uprave. Donedavno vladajuća koalicija Zajedno za „za” saopštila je da se Puđdemontova vlada nalazi u egzilu, prenosi „Vangvardija”. Dan ranije, belgijski ministar za pitanja azila Teo Franken ponudio je katalonskim zvaničnicima utočište u svojoj zemlji, zbog čega je dobio ukor od premijera Šarla Mišela. Franken je član nacionalističke flamanske stranke koja se zalaže za samostalnost Flandrije.

Iako su lideri secesionističke vlade saopštavali da neće prihvatati ukidanje samouprave i pozivali građane na miran otpor Madridu, prećutno su priznali vlast centralne vlade kada su odlučili da se juče ne pojave na poslu. Samo jedan od regionalnih ministara došao je u kancelariju, ali je i on brzo otišao na partijski sastanak. Predsednica pokrajinskog parlamenta Karme Forkadelj, još jedno od imena na španskoj optužnici za pobunu, otkazala je sednicu skupštine. Realnost španskog preuzimanja vlasti u pokrajini prihvatile su i Puđdemontova Katalonska evropska demokratska stranka i njen koalicioni partner Republikanska katalonska levica, koje su saopštile da će učestvovati na prevremenim izborima 21. decembra. Španski premijer Marijano Rahoj, uvodeći direktnu upravu Madrida u oblasti na severoistoku zemlje, zakazao je vanredni izlazak na birališta, što su secesionističke stranke u prvi mah odbile, tvrdeći da Katalonija ima legitimnu vladu. Pred njima su bile dve mogućnosti, obe loše. Mogli su da se bore za glasove i implicitno priznaju da Katalonija nije republika, što bi ih suočilo sa optužbama za „izdaju”, ili da bojkotuju trku koju im je nametnula „okupaciona sila”, posle čega bi ih optužili da su kukavice koje ne smeju na izbore. Prema pisanju „Munda”, podrška nezavisnoj Kataloniji opala je sa više od 40 odsto u julu na oko 33 odsto, koliko je izmereno u poslednjim anketama.

Rahoj je direktnu upravu nad Katalonijom poverio svojoj bliskoj saradnici Soraji Saens de Santamariji, potpredsednici španske vlade. Jedna od prvih stvari koje su uradili u pokrajini jeste to da su smenili šefa tamošnje autonomne policije, koji je još ranije osumnjičen da se oglušio o naređenja centralne vlade. Cilj im je da španska intervencija u Kataloniji prođe što suptilnije, da ih građani pokrajine ne bi doživljavali kao strane snage. Umesto „namesnika”, Madrid u Kataloniju zasad šalje samo direktive, oslanjajući se na poslušnost tamošnjih službenika koji su se pojavili na poslu prvog radnog dana posle proglašenja nezavisnosti i ukidanja autonomije. Sindikati su odustali i od generalnog štrajka, a policija je pod novim rukovodstvom saopštila da će ostati „neutralna”.