Kreće trka za ulazak u Akademiju
Upravo danas, na oglasnim stranicama našeg lista Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je poziv zainteresovanima da predlože kandidate za članstvo u ovoj instituciji, čime započinje višemesečni izborni ciklus. Ubrzo će krenuti i nagađanja u javnosti o tome ko će ovog puta biti među kandidatima i ko ima ili nema biografiju na osnovu koje bi mogao da uđe u prestižno društvo srpskih akademika. Posebno će biti diskusije o tome ko je kompetentan da odlučuje ukoliko se mišljenja onih spolja, koji ne mogu da biraju ali mogu da prosuđuju, i onih iznutra, koji se pitaju, ne slažu. Šta će na kraju izbornog dana, zakazanog za 8. novembar 2018, smatrati uspehom, a šta neuspehom, Vladimir Kostić, predsednik SANU, čovek koji je, od kada je izabran, postao poznat po tome što je o kući na čijem je čelu govorio otvorenije, često i oštrije, od bilo kog svog prethodnika? Pretresajući sa nama u jedno subotnje prepodne nedoumice i kontroverze koje su uvek pratile predizbornu trku, Kostić je odgovorio na ovo pitanje. Kao i na brojna druga, ističući da Akademija ne traži nikakvu eksteritorijalnost. „Posmatrajte, dajte primedbe, radikalno kritikujte, ali argumentovano”, kaže naš sagovornik.
SANU trenutno ima 134 akademika, 98 redovnih i 36 dopisnih, od kojih je devet neaktivno, pa je rad baziran na 125 članova. Odeljenje matematike, fizike i geonauka i Odeljenje medicinskih nauka imaju po 25 članova, dok ih u Odeljenju društvenih nauka ima samo šest. Juna ove godine stupila je na snagu odluka Skupštine SANU da maksimalan broj akademika po odeljenju bude 25. Šta je cilj takvog rešenja?
Ozbiljno je smanjeno članstvo u društveno-humanističkim naukama, posebno nakon prošlih izbora. Odeljenje društvenih nauka, koje nam je bukvalno neophodno, ugroženo je. Kritično je i stanje u Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti, koje, kao i Odeljenje istorije, ima samo 12 članova. Pojedini tvrde da je uzrok tome asimetričan razvoj nauke i da se svet suočava sa sličnim problemom. Međutim, briga o ravnoteži između oblasti nauke i umetnosti, kao i između odeljenja, nije aktuelna izmišljotina, ona je odavno zapisana u Statutu, mi o njoj moramo da se staramo. Neravnoteža je drastična, 65 odsto je članova u prirodno-matematičkim disciplinama, 21 u društveno-humanističkim i 14 u umetničkim. Zato smo uveli ograničenje, pa će dva najmnogobrojnija odeljenja u najboljem slučaju moći da prime po jednog ili dva člana, a otvara se mogućnost da odeljenja sa izrazitim padom članstva pozovu manji broj članova iz srodnih odeljenja da im pomognu pri izboru njihovih kandidata i time doprinesu verodostojnosti predloga. Moramo svi da shvatimo da su izbori najvažniji, da je na ovim izborima svaki pojedinačni član bilo kog odeljenja zapravo član svih odeljenja, SANU se mora posmatrati kao organska celina. Nadam se da ćemo u tome biti uspešni. Ne bude li tako, glavni krivac biću ja, konačno neko mora da snosi konsekvence.
Šta podrazumevate pod uspehom?
Da primimo dovoljan broj članova koje će Predsedništvo predložiti Skupštini SANU, da ona sa maksimalno mogućim brojem glasa sa poverenjem u donete odluke i da ukaže poverenje odeljenjima koja će, siguran sam, skrupulozno obaviti posao.
Neke kandidate predlaže odeljenje, neke ne, u nekim slučajevima podrška odeljenja pokazala se kao ključna, u nekim ne...
Ako bi isključivo naša odeljenja predlagala kandidate, to bi nosilo dozu monopola koji nije prihvatljiv. Zbog toga je obrazac proširen do mere koja je, maltene, postala kontraproduktivna, pa nas razna ugledna, ali i, istina retko, samozvana naučna i umetnička društva zatrpavaju predlozima. Postoje i globalna neodgovornost ili neobaveštenost, koje su me uvek čudile. Bilo je onih na državnim univerzitetima koji su kritikovali Akademiju što ne prima konkretne ličnosti, a da nikome od kritičara nije palo na pamet da pokrenu njihova naučna veća da predlože kandidate, na šta imaju puno pravo. U nekim oblastima takvi predlozi su realizovani, ali ih u drugim nema. Čini se da je ljubomora prisutna po rezonu „bolje da nikoga ne predložimo ako ja nisam predložen”. Ali, evo, sada molim te institucije da daju predloge i pomognu nam. Odeljenja svakako jesu konačni levak u procesu odlučivanja, ali u njima odlučuju kompetentni ljudi. Ma šta pričali ljudi sa strane, malo je nekompetentnih u Akademiji. Sad, možete zamisliti odeljenje u kome deluje nekoliko struka, kakav je to đavolski težak posao da se dobije podrška, odnosno dvotrećinska većina. Ali, i ako je ne dobijete, možete biti kandidat sa dobijenih pedeset odsto glasova. Konačno odlučuje Izborna skupština, u kojoj sede ljudi koji imaju dovoljno iskustva da, iako ne znaju da snesu jaje u pojedinoj oblasti, ipak znaju da prepoznaju kvalitet.
Vratimo se Odeljenju društvenih nauka. Prošli put od predloženih sedam dopisnih članova nije izabran niko. U međuvremenu je došlo i do promene na mestu sekretara odeljenja, što je propraćeno polemikom akademika upravo u listu kojem dajete intervju. Šta se dešava unutar tog odeljenja?
Ako se opet dogodi ista situacija u ovom i u nekim drugim odeljenjima, to će biti ne samo skandal, već i tragedija. Pazite, pri tome biram reči. Nadam se da ćemo u tom odeljenju primiti četiri do šest novih članova. Ne može niko da me ubedi da u Srbiji nema filozofa, pravnika, ekonomista, sociologa i drugih o kojima bi vredelo diskutovati, koji zaslužuju članstvo. Žao mi je zbog određenih nesporazuma u samom odeljenju. Iako moram da kažem da dubinu i suštinu tih sukoba ne razumem dovoljno, niti želim da kao Pontije Pilat perem ruke, situacija je jednostavna. Ukoliko dve trećine članova odeljenja ne želi nekog na nekom mestu, to je razlog da taj čovek, čak i ako je potpuno u pravu, prihvati volju većine, koja je statutarno definisana. Niko u tom odeljenju nije izgubio, niti bi se tako nešto dozvolilo, pravo članstva i prava koja iz toga proističu.
Pomenuli ste i umetnike. Decenijama traje razgovor o tome zašto u članstvo nikada nije primljen nijedan reditelj ili glumac? Da li je, možda, došlo vreme za formiranje novog, devetog odeljenja?
Ovo je moje individualno mišljenje, ali smatram da bi u Akademiju trebalo da ulaze osobe koje su menjale mizanscen oblasti u kojima su delovale, zašto ne i neki od velikih reditelja i glumaca, da ih sad ne imenujem. U decembru ćemo podeliti članovima tekst koji smo pripremili kao predložak diskusije o budućnosti SANU, gde je ovo pitanje na zahtev pojedinih članova i odeljenja direktno otvoreno. Dvogodišnji razgovor mogao bi da rezultira promenama Statuta. Naravno, ako je ovo najbolji od svih svetova, nećemo menjati ništa. Ali se bojim da nije.
Zašto to nije učinjeno sada?
Ne može se menjati Statut u izbornoj godini, dok je u godini koja je bila predizborna bilo nekoliko drugih, vrlo značajnih odluka. Osim toga, u institucijama ovog tipa svaka brza promena je štetna.
Kuloarske priče pri izboru akademika posebna su tema. Koliko tome doprinose sami članovi učešćem u javnim raspravama koje često izmiču kontroli? Pamte se slučajevi kandidata koje su neke kolege smatrale spornim, a o čemu su obaveštavale medije čak i anonimnim pismima...
Krivica je na raznim stranama. Od članova bi se očekivalo da se od takvih stvari suzdrže, ali i akademici su ljudi, i njih provocira uvreda, žele da vrate udarac koji su primili. Skoro dve decenije sam u Akademiji i stekao sam utisak da sa tabloidizacijom svakodnevice raste i tabloidizacija ličnosti. O jednom bivšem članu Izvršnog odbora napisano je da nikada nije bio naučnik, što je notorna laž. Tvrdim da je bio apsolutno izvanredan, jedinstven u oblasti nauke koja je slična onoj kojom se i sam bavim, zapravo pionir u istraživanjima. U toku mojih oglašavanja u kojima sam pozivao na međusobno poštovanje ne samo u kući kojoj pripadam, dočekivala me je skepsa da nešto ne razumem jer – „ma on je samo lekar”. Kao da je biti lekar nešto pomalo sramno, a svakako implicira neobrazovanost i neobaveštenost. Nažalost, metod koji pominjete odavno je prepoznat, bilo je toga i ranije, verovatno će biti i sada. Pokušaćemo da se odupremo punom javnošću delovanja. Uostalom, pogledajte kalendar izbornih aktivnosti – malo je prostora za improvizacije!
Trpite li pritiske da u SANU uđu ljudi iz vlasti, kao što se pričalo da je to bio slučaj u vezi sa Tomicom Milosavljevićem, u vreme kada je bio ministar zdravlja?
Milosavljević, koji je moj prijatelj, nije ministarsku funkciju nikada pokušao da artikuliše u kontekstu članstva – on je nema sumnje i tada bio prepoznat stručnjak. I na kraju nije primljen. Što se mene tiče, nisam do ovog trenutka trpeo i ne trpim nikakve pritiske. Naravno, mnogi mi ne veruju, jer smatraju da je predsednik Akademije ujedno i „potrčko” vlasti koji je u obavezi da tako nešto kaže. Ali zaista, nisam osetio ni meke, ni brutalne pritiske te vrste. Ako bi neko i pokušao da nas na taj način ubeđuje, siguran sam da bi efekat bio suprotan.
Na posletku, samo je desetak odsto dama bilo među gospodom u SANU pre nekoliko godina, da li očekujete da će stanje nakon izbora biti bolje?
Tačan procenat u ovom trenutku je 9,7 posto. To jeste kritično pitanje, jer dame čine pedeset posto naše populacije. Moji sinovi umeju u šali da kažu da su u našoj porodici poslednjih 300 godina žene ne samo lepše nego i hrabrije i pametnije od muškaraca, što je potpuno tačno! Taj mali procenat me muči, kao i mnoge u Akademiji. To ćemo morati da popravimo. Kriterijum kvaliteta je jedini neupitan, ali ako hoću da budem pošten, znam nekoliko svojih koleginica sa Medicinskog fakulteta koje bi sa istim pravom mogle da sede na mom mestu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
