Stepinac čeka „Božje vreme”

Doputovavši u dvodnevnu zvaničnu posetu Hrvatskoj kao papin izaslanik, Parolin je napomenuo da zna da su neki vezivali njegov dolazak sa mogućnošću kanonizacije Stepinca. Državni sekretar Vatikana je, istina, kazao da oseća „veliku ljubav hrvatskog naroda prema pastiru Stepincu, koji je bio branitelj istine, što je posvedočio svojim delima i za to je položio život”. Ali ostaje utisak da se Parolinova rečenica da je „kao blaženi, Stepinac već prijatelj Božji i može se posmatrati kao uzor” može tumačiti i kao stav Svete stolice da se, sa „oreolom” blaženog, zagrebački nadbiskup u doba nacističke NDH već dovoljno približio svevišnjem.

Pred Stepinčevim grobom u zagrebačkoj katedrali Parolin se zajedno sa hrvatskim biskupima kratko pomolio uoči večernje mise, koju su potom zajedno služili.

On je u Hrvatsku stigao na poziv kardinala Bozanića i hrvatskog katoličkog univerziteta koji slavi godišnjicu. Najbliži papin saradnik je podsetio da je mešovita pravoslavno-katolička komisija hrvatske i srpske crkve izdala usuglašeno saopštenje u vezi s kanonizacijom Stepinca i da su taj proces i zajednička komisija pomogli oko zajedničkog razumevanja.

– Kanonizacija je unutrašnje pitanje Katoličke crkve – naglasio je Parolin.

Sredinom jula ove godine u Vatikanu, kad je završen jednogodišnji rad mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Hrvatske biskupske konferencije (HBK), posle nesporazuma oko usaglašavanja zajedničkog saopštenja, koje je ukazivalo da suprotstavljena mišljenja o Stepincu nisu nimalo približena, mnogi poznavaoci prilika u odnosima dveju crkava pomislili su da će se Stepinac ipak popeti stepenicu više ka nebu i postati svetac.

Zagrebački mediji tada nisu krili likovanje, ali je član komisije i portparol SPC episkop bački Irinej upravo u intervjuu „Politici”, neposredno po okončanju pregovora u Vatikanu, konstatovao da među rimokatolicima i u delu hrvatskih katolika postoje protivnici kanonizacije Alojzija Stepinca. Irinej je tada sugerisao da bi dijalog dve crkve o Stepincu u bilo kom institucionalnom okviru trebalo da bude nastavljen, proširen i produbljen.

Da li bi, kad je pominjao da u Evropi i svetu postoje i rimokatolici koji se iz načelnih moralnih razloga protive toj kanonizaciji, episkop Irinej u državnom sekretaru Svete stolice Pjetru Parolinu mogao pronaći pravog sagovornika? Kada je Sveti otac imenovao nekadašnjeg nuncija u Venecueli na mesto slično premijerskom, što znači za drugog čoveka Vatikana, ta vest je odjeknula širom sveta, jer je predstavljao prvi i najvažniji konkretan nagoveštaj u kojem će smeru papa Franjo, kao preduzimljivi poglavar Rimokatoličke crkve, usmeriti svetovno delovanje Vatikana, ali i najavljeno reformisanje rimske kurije

Kardinal Pjetro Parolin u diplomatskim i crkvenim krugovima u Vatikanu važi za izuzetno razumnu, otvorenu i kompromisima sklonu osobu.

– Ako postoji profil idealnog diplomate, ovaj izvanredno obrazovani, razumni, diskretni, tolerantni i smerni čovek svakako mu je više nego blizu – opisivao ga je Darko Tanasković, koji je tokom šestogodišnjeg službovanja na mestu ambasadora naše zemlje u Vatikanu imao priliku da intenzivno sarađuje s Parolinom. Tanasković je, podsetimo, član mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije koja je razmatrala ulogu nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Parolin je od 2002. godine obavljao dužnost podsekretara u Sekciji za odnose s državama, što je zapravo mesto zamenika šefa diplomatije Svete stolice. Na mestu premijera Vatikana zamenio je državnog sekretara kardinala Tarčizija Bertonea, što je ukazalo na papino opredeljenje za mlađe i, pre svega, ovosvetskim realnostima i poslovima vičnije prelate, koji su manje opterećeni kardinalskim hipotekama i kombinatorikama.

Da je spoljno lice Vatikana zaista promenjeno, pokazao je susret koji se krajem avgusta ove godine dogodio u Moskvi, a koji su ruski mediji nazvali istorijskim. Kardinal Pjetro Parolin sastao se s crkvenim i državnim vrhom Ruske Federacije, patrijarhom Kirilom, predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovim. Ta poseta simbolizovala je ne samo približavanje Rusije i Svete stolice kao država, već je bila i nastavak uspešnog dijaloga između pravoslavnog i katoličkog sveta.

Kanonizacija Alojzija Stepinca nesumnjivo bi predstavljala novu prepreku za dalje približavanje i možda se poruke koje je drugi čovek Vatikana izgovorio u Zagrebu mogu dešifrovati u tom kontekstu.