„Otvoreno srce” iza zaključanih vrata

Država nije imala primedbe kad je Agencija za restituciju pre dve godine vratila ovaj poslovni prostor naslednicima predratnog trgovca Predraga Luke Đurića. Međutim, nekoliko rođaka nije bilo zadovoljno podelom imovine. Troje naslednika pokrenulo je spor pred Upravnim sudom protiv rešenja Agencije za restituciju, a istovremeno su od Milovanovića zatražili 2.000 evra mesečno za zakup trećine prostora u kojem se nalazi kafana.

– Toliki novac ne možemo da zaradimo i to sam pokušao da im objasnim. Uostalom i ranije smo jedva preživljavali. Ovakva mesta nisu više u modi, a nemamo ni baštu, tako da ne smemo da pristanemo na toliko visoku kiriju – objašnjava Aleksandar Milovanović, koji je od naslednika kupio dve trećine prostora, a od preduzeća „Madera”, koje je upravljalo kafanom, otkupio celokupni enterijer.

Tako je unutrašnjost kafane i dalje netaknuta. U uglu stoje tri stolice izlivene od bakra sa imenima glumačkih bardova Zorana Radmilovića, Slobodana Cice Perovića i Slobodana Aligrudića. Odmah pored su Aligrudićeve i Radmilovićeve cipele, a zidove krase fotografije poznatih glumaca i replike umetničkih slika.

U „Srpskoj kafani” redovno su se okupljali Dragan Nikolić, Milan Caci Mihajlović, Bora Todorović, Aljoša Vučković, Petar Kralj...

Baš na ovom mestu, pre više od pola veka, rođena je Ulica otvorenog srca, manifestacija koja se održava svakog 1. januara na prostoru između Takovske ulice i Doma omladine.

Aleksandar Milovanović je u razgovoru za naš list obećao da će dati sve od sebe da kafanu otvori makar tog jednog dana, 1. januara 2018. godine.

– Pokušavam da stupim u kontakt sa naslednicima, koji valjda neće imati ništa protiv da budemo otvoreni prvog dana Nove godine. Nadam se da će „Srpska kafana” i dalje biti nezaobilazni deo Ulice otvorenog srca – kaže Milovanović.

Naslednicima Luke Đurića, kojih je osmoro, Agencija za restituciju vratila je ovu imovinu pre dve godine, a Ministarstvo finansija prošle godine je potvrdilo ovu odluku. Međutim, izgleda da niko od njih nije zainteresovan da održi „Srpsku kafanu”.

– Otkupio sam ovo mesto iz emotivnih razloga, nisam mogao da zamislim da sutra tu neko otvori ekspozituru banke – ističe Milovanović, koji je vodio „Srpsku kafanu” u poslednjih sedam, osam godina. Još nije izgubio nadu da će ovaj restoran ponovo ugostiti svoje redovne goste.

Glumac Svetislav Bule Goncić, deo ekipe Ateljea 212, smeštenog tik pored „Srpske kafane”, kaže da je ovo mesto oduvek predstavljalo referentnu tačku na gradskoj mapi. Njegov značaj uvećavao se kako je rasla Ulica otvorenog srca.

Ova manifestacija sada okuplja, kako kaže Goncić, više od 70.000 ljudi.

– Decenijama unazad glumici Ateljea 212 i novinari Radio Beograda 1. januara su dolazili na kiselu čorbu u čuvenu „Srpsku kafanu”. Na taj način pozdravljali su dolazak Nove godine. Glumci su, u jednom trenutku, zamenili uloge s kelnerima i počeli da služe goste. Na meniju je bio i rasol, kao lek protiv mamurluka. Kada je ovo okupljanje prevazišlo okvir prvojanuarskog prijateljskog druženja, rođena je Ulica otvorenog srca. Sada ova manifestacija obuhvata gotovo ceo grad. Zadržana je i humanitarna nota ovog događaja. Tog dana se prikuplja pomoć za decu bez roditeljskog staranja i ostale ugrožene kategorije stanovništva – prepričava Goncić svoja sećanja i priče starijih kolega.

Dodaje da bi bilo lepo da ovo mesto opstane.

– Takve prostore čine ljudi. Tako da će „Srpska kafana”, ukoliko ponovo bude otvorena, morati da se izbori za svoje mesto – dodaje naš legendarni glumac.